Доктори, проф. Э. Шерназаров


Тапирлар (Tapiridae) оиласи



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet358/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Тапирлар (Tapiridae) оиласи 
вакиллари ток туёклилар орасида энг 
соддаси хисобланади Оёклари нисбатан калта, олдинги оёкяарида 4 та, qpKa 
оёкларида 3 та бармоги бор, 5Фта бармоги яхши ривожланган. Тапирлар 
танасининг узунлиги 180-200 см гача, баяандлиги 75-120 см ва огирлиги 180- 
300 кг атрофида. Териси жун билан копланган, думи калта. Бурнй юкори лаби 
билан кушилиб кичик хартумчани хосил килади, тишлари 42-44 та. Тропик 
урмдалардаги окмайдиган сув хавзалари киргокларида якка х;олда яшайди. 
Тунда фаол Усимликлар билан озикланади, сувда яхши сузади. Хдд билиш ва 
эшитиш орган лари яхши ривожланган, кузлари яхши курмайди. Иилиги битта 
бола тугади, бугозлик даври 390-400 кун. 30 йилгача умр куради. Тапирлар
460
www.ziyouz.com kutubxonasi


оиласига 5 та тур киради, шулардан Х,инд тапири (Tapirus indicus) Жануби- 
Шаркий Осиёда, колган 4 та тури эса Жанубий Америкада таркалган. Тагшрлар 
гушти ва териси учун овланади.
252-расм. Ток туёклилар туркуми вакиллари: 1-тог зебраси, 2-ёввойи эшак, 3-
кулон, 4-тарпан, 5-Пржевалский оти, 6-к;ора тапир, 7- кора каркидон, 8-Х,инд каркидони.
Каркидонлар (Rhinocerotidae) оиласи 
вакиллари гавдасининг огир 
булиши, олдинги ва орка оёкдарида 3 тадан бармокдарининг борлиги, пешона 
суякларининг устида 1 -2 та баъзан 3 та ёки 5 та эпидермисдан 
хрсил
булган учи 
уткир шохи борлиги билан характерланади. Крзик тишлари редукцияланган.
461
www.ziyouz.com kutubxonasi


Каркидонлар тропик урмонларда, сув буйидаги чакалакзорларда, тогларда 
(3000 м баландликкача) ва боткокликл ар да яшайди. Гавдаси йирик, узунлиги 5 
м гача, баландлиги 2 м гача ва огирлиги 3,5 т гача боради, думи калта, териси 
калин, деярли ялангоч, жунсиз. Кузлари кич кина, яхши курмайди, буйни киска 
ва йугон, оёклари калта ва йугон булади, бармоклари учида туёклари бор. 
Каркидонлар тунда фаол, якка ёки жуфт-жуфт булиб, баьзан 4-5 тадан пода 
булиб яшайди. Бугозлик даври 17-19 ой, тугулган боласи 25 кг келади. 50-60 
йил умр куради.
Каркидонларнинг 5 та тури, яъни суматра каркидони (Didermocerus 
sumatrensis), 
хинд 
каркидони 
(Rhinoceros 
unicornis), 
ява 
каркидони 
(R.sondaicus), кора каркидон (Diceros bicornis) ва ок каркидон (Ceratotherium 
simum) бор. Бир нечта тур каркидонлар Жанубий Осиёда ва тропик Африкада 
таркалган. Буларга хинд каркидони ва Африка ок каркидони киради. 
Усимликлар билан озикланади. 3-ламчи даврда каркидонлар куп булган.
Хиндистон каркидони энг йирик булиб, узунлиги 4,2 м, баландлиги 2 м ва 
огирлиги 2 тонна келади. Бурнининг устида 60 см ли 1 та шохи бор. Хинд 
каркидони урчиганда 16,5 ой уггач, узунлиги 100-120 см ли ва огирлиги 34-75 
кг келадиган шохсиз 1 та бола тугади. Хинд каркидони 70 йил умр куради. Кора 
каркидоннинг узунлиги 3-3,8 м ва огирлиги 1000-1800 кг келади. Бурнининг 
устида 2 та шохи бор. Каркидонлар орасида энг йириги ок каркидон 
хисобланади, унинг узунлиги 3,6- 5 м гача ва огирлиги 3 т гача, баъзан эса 5 т 
гача боради. Вурни устидаги 2 та шохидан бирининг узунлиги 1,6 м га етади. 
Ургочи ок каркидон хар 2,5-3 йилда битта бола тугади.
Каркидонларнинг гушти, ёги истеъмол кшшнади, териси ва шохидан эса 
турли бую мл ар тайёрланади. Барча турлари Халкаро «Кизил китоб»га 
киритилган.
Отлар (Equidae) оиласи вакилларининг факат учинчи бармоги яхши 
ривожланган, 2- ва 4- бармоколаридан рудемент сакланган. Улар тез югурувчи 
хайвонлар хисобланади. Отлар оиласининг зебр ал ар, эшаклар 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish