Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

139-расм. Судралиб
юрувчиларда иккиламчи
суяк танглай иниш *осил
булиш 
схсмаси: 
1-бирламчи 
хаоналар, 2-иккиламчи 
хаоналар, 3-нафас олиш кисми, 
4-хид билишни 
сезувчи 
кисми, 
5-орбита, 6-мия кутиси 
б^тттлиги 7-6imrravnra танглай
236
www.ziyouz.com kutubxonasi


тимсохларга хос белгилар хисобланади. Куз корачиги вертикал жойлашган. 
Тимсохл арнинг гавдаси елка - корин томонга яссиланган, думи эса аксинча, 2 
ёнидан сикилган булиб, сузиш органи хисобланади. Олдинги оёкларида 5 тадан 
ва орка оёкларида 4 тадан бармокдари бор, Бошка куплаб судралиб 
юрувчилардан фарк килиб тимсохларда жуда кам булсада тери безлари бор. Бу 
безлар асосан елкасида, остки жагида ва клоака атрофида булади.
Тимсохларнинг бош мияси ва сезги органларидан куриш хамда эшитиш 
органлари яхши тараккий этган. Иккиламчи танглай жагаро, канотсимон суяк 
ва бошка суяклар огиз бушлигининг уртасида бир-бирига кушилади, бу суяклар 
огиз бушлигини икки каватга: пастки иккиламчи огиз бушлигига ва устки 
бурун - хал кум йулига булиб туради. Олдинги томонда бурун-халкум йулига 
бирламчи хоаналар очилади, кейинги томонда эса бу йул иккиламчи хаоналар 
ёрдами билан хал кумга туташади (139-расм). Хаоналарнинг бу тарика оркага 
силжиб халкумдан жой олиши, сув остида озик ютишига мосла-шишдир. 
Умурткалари процель шаклида булади. Буйин умурткаси 9 та, кукракда 12-13
та, белида 2-4 та, думгазада 2-3 та ва думида 
30-40 та умурткалари бор. Гаттерияларда- 
гидек, тимсохларда хам илмоксимон ковурга- 
ларида усимталар бор. Елка камарида курак ва 
коракоид булиб, умров суяги йук. Чаногида 
беркитувчи тешик булади (бу белги сутэми­
зувчилар учун характерли). Бош мияси урта ва 
иккита ён булакл ардан ташкил топган, катта 
миячаси бор. Тшилари факат жагаро, устки 
жаг ва тиш суякларидан иборат. Тишлари бир 
типда тузилган, шаклан конусга ухшайди, 
ейилган сари янгиси билан алмашиб туради, 
Йугон гуштдор тили огиз бушлигининг тубига 
кузгалмас булиб )фнашган, Ошкозони яхши 
дифференциялашган ва 2 кисмга булинган. 
Упкаси мураккаб каттакчалардан тузилган. 
Тимсохларнинг юраги тур г камерали, лекин 
веноз 
синуси 
редукцияланиб 
кетганлиги 
туфайли орка аортаси 2 та аорта ёйининг 
кушилишидан хосил булмай, балки унг ёйи 
давоми хисобланади, яъни юракдан веноз ва 
артериал кон чикаёттанда аралашиб кетади 
(140-расм).
Тимсохларда копулятив органи ток 
булади, сийдик пуфаги ривожланмаган, клаока
Тимсохл ар дам олиш ва тухум куйиш учун сувдан курукликка чикади. 
Улар хар хил хайвонлар, яъни баликлар, бакалар, сутэмизувчилар билан 
озгасданади. Баъзан одамга хам ташланади. Тимсохлар иккита яримшарнинг 
тропик ва субтропик вилоятларнда таркалган. Улар асосан, Африкада Нил

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish