Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Тошбаканинг скелети (устки



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

142-расм. Тошбаканинг скелети (устки
копкогининг пастки томондан куриниши,
Корин копкоги ажратиб олинган ва чап
томонга кайриб кУйилган): 
1-умуртка
погонаси, 2-ковурга, 3-ковурга пластинка-
лари, 4-кирра иластинкалари, 5-коракоид,
6-куракнинг пастки (корин) томондаги
усиги, 7-курак, 8-енбош суяги, 9-куймич
суяги, 10-ков суяги.
240
www.ziyouz.com kutubxonasi


мускуллари йуколиб кетган, Тошбакал арнинг сувда яшайдиган гурухларида 
халкум бошчаси ёки 2 та анал пуфакчаси шаклида кушимча нафас олиш органи 
булади.
Тошбакалар тропик ва муътадил минтакаларда таркалган. Уларнинг буйи 
12 см дан 2 метргача боради, Тошбакалар курукликда, чучук сувларда, 
боткокликларда ва денгизларда яшайди. 
Ургочиси кичикрок булади. 
Тошбакалар турли хил шикастларга чидамли булади. Куп вактини уйкуда 
5пгказади. Тошбакаларда копулятив органи ток булади. Тухум куйиш йули 
билан купаяди, улар 200 тагача тухум куяди. Тухуми каттик охак пучок билан 
копланган. Тухумини курукликка куяди. Тошбакалар узок умр куради, яъни 
100-150 йилгача яшайди. Тошбакалар туркумининг 5 та кенжа туркуми, 13 та 
оиласи, 90 та уруги ва 250 дан ортик тури булиб, шулардан 7 та тури МДХ да ва 
1 та тури (Урта Осиё чул тошбакаси) Узбекистонда учрайди (143-раем).
Яширин бунинлн тошбакалар (Cryptodira) кенжа туркуми 
вакиллари 
бошини коса ичига тортиб олганида, буйин кисми вертикал текисликда лотинча 
«S» харфига ухшаш кайрилиши билан характерланади. Улар Австралиядан 
ташкари хамма ерда чучук сувларда ва курукликда хаёт кечиради. Бу кенжа 
туркумнинг 150 та тури ва 6 та оиласи бор. Бу тошбакалар кичик ва уртача 
катталикда булиб, курукликда ва чучук сувда яшайди. Оёклари ерда юришга 
ёки сувда сузишга лаёкатланган. Яширин буйинли тошбакалар Африка
Жанубий Европа, Осиё ва Америкада таркалган. Купчилик турлари усимликлар 
билан озикланади.
Курукликда яшайдиган тошбакалар (Testudinidae) оиласига Урта Осиё 
чул тошбакаси (Agrionemys horsfieldi), Кавказ тошбакаси (Testudo graeca), 
галапагос оролларида яшайдиган фил тошбакаси (Geochelone elephantopus) ва 
бошкалар киради. Урта Осиё чул тошбакаси табиатда 20-25 йил, Кавказ 
тошбакаси эса 35-40 йил умр куради. Огирлиги 200-400 кг келадиган фил 
тошбакалари эса 120 йил ва ундан хам ортик умр куради. Узбекистонда чул 
тошбакаси барча вилоятларнинг чул ва дашт минтакаларида таркалган. 
Кдлконининг узунлиги ургочисида 25 см гача боради, эркаклариники эса 
кичикрок. Эрта бахорда кишки уйкудан уйгониб яшил утлар билан озиклана 
бошлайди. Бахорда улар тупрокка 2-5 та тухум куяди. Тухум ичида эмбрион 70- 
80 кун ривожланади. Ёз бошланиши билан кемирувчилар инига ва тошлар 
остита кириб, ёзги уйкуга кетади. Кузда уйкудан уйгониб яна озиклана 
бошлайди. Кунлар совий бошласа яна кишки уйкуга кетади. Куз фасли нокулай 
келган йиллари тошбакал арнинг ёзги уйку си кишки уйку билан уланиб кетади.
Чучук сув тошбакалари (Emydidae) оиласига МДХ нинг чул минтакасида, 
Кримда, Кавказда учрайдиган боткоклик тошбакаси (Emys orbicularis) ва 
Каспий тошбакаси (Clemmys caspica) киради. Улар сув буйларида яшайди, Бу 
тошбакалар сувда яхши сузади ва шунгийди. Сувда ва курукликдаги хар хил 
умурткасиз хайвонлар билан озикланади.
Каспий тошбакаси сув утларини хам ейди. Сув тошбакалари сув 
киргокдарига чикиб 20-30 та тухум куяди. Кишда сув остита тушиб уйкуга 
кетади.
241
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish