Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Асцидиялар личинкасининг тузилиши



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

2-расм. Асцидиялар личинкасининг тузилиши: 
1 - бирикиш сургичлари, 2 - огзи, 3 - 
эндостил, 4 - мия пуфакчаси, 5 - кузчаси, 6 - клоака тешиги, 7 - ичаги, 8 - нерв найи, 9 - 
хордаси, 10 - юраги.
Асцидиялар личинкаси тухумдан чиккандан кейин бир неча соат утгач, 
узоги билан бир кеча-кундуздан кейин махсус усимталари, яъни ёпишиш 
сургичлари ёрдамида сув остидаги бирорта супстратта ёпишиб, метаморфозни 
бошидан кечиради. Бунда личинканинг думи ва думидаги мускули, хордаси, 
марказий нерв системасининг куп кисми бутунлай йук булиб кетади. Нерв 
системасининг колган кисми зичлашиб, нерв тугунчасига айланади, сезув 
органлари батамом йуколади.
Личинкалик даврвда шаклланиб келаётган ташки туника кавати жуда тез 
усади. Далкуми ва орка ичак очиладиган атриал бушлик катталашади, жабра 
ёрикдарининг сони купаяди. Огиз ва анал тешиклари юкорига жойлашади. 
Натижада харакатчан личинка харакат килмай бир жойда яшайдиган копсимон 
вояга етган асцидияга айланади ва ташки томондан калин кобик -туника билан 
уралиб олади.
20
www.ziyouz.com kutubxonasi


Асцидиялар куртакланиш оркали жинссиз йул билан кам купаяди. Бунда 
уларнинг корин томонида куртак хосил килувчи столон деб аталадиган бзртма 
хосил булади. Шу буртмада куртаклар пайдо булади ва асцидиянинг барча 
органлари ушбу куртаклардан юзага келади. 
Яша
асцидияларда куртак 
столондан ажралиб чикиб, якка асцидияларга айланади. Колония булиб 
яшайдиган асцидияларда эса куртак ажралмасдан она асцидияларда колади. 
Шундай килиб, личинка хордалилар ёки кобиклилар тубан даражадаги 
хордал ил арнинг регрессив тармоги хисобланади. Булар тузилишининг 
онтогенезида хам ва филогенезида хам соддалашиб боради, харакат килиб хаёт 
кечириш усулидан бир жойга ёпишиб хаёт кечириш усулига утган 
хайвонлардир.
Асцидиялар синфи систематикаси. Асцидиялар синфига 1000 дан ортик 
тур, 100 га якин уруг ва 3 та туркум: якка асцидиялар, мураккаб асцидиялар ва 
оловтанли асцидиялар киради,
Якка асцидиялар (Monascidiae) туркумининг вакиллари 2-3 мм дан 40-50 
см гача узунликда булади. Бу туркумнинг орасида харакатчан турлари хам 
учрайди. Масалан: шарсимон асцидия (Waster ascidia) ана шундай харакатчан 
асцидиялар турига киради ва улар сув таги буйлиб харакат килади.
Мураккаб асцидиялар (Synascidia) туркуми вакилларининг колониал 
куртакларидан ривожланган асцидиялар она асцидиялар билан туташган 
булади. Бундай асцидияларда, бир нечтаси ташкаридан умумий парда билан 
ураб олннади ва уларда битта умумий клоака булади. Мураккаб асцидияларда 
уругланиш колония л ар уртасида содир булади. Чунки она колония билан киз 
колония уртасида уругланиш булмайди,
Оловтанлилар 
(Pyrosomata) 
туркумининг 
вакилларида 
зиготадан 
асцидиясимон колония асосчиси ривожланади. Ундан куртакланиш йули билан 
туртта оловтанлилардан ташкил топган гурух хосил булади ва улар умумий 
кобик-туника билан уралган булади. Бу асцидиялар колония сад аги хар бир 
аъзоси халкумининг олдинги кисмида ёритувчи хужайралар гурухи булади. Бу 
хужайраларда 
ёруглик 
чакирувчи 
симбиотик 
бактериялар 
яшайди. 
Колониянинг узунлиги, одатда 20-40 см булиб, ундаги хар бир оловтанлининг 
улчами 3-5 мм ни ташкил килади. Айрим турлари колониясининг узунлиги 3-4 
метр ва хатто 30 метргача боради.
Асцидиялар барча денгиз ва океанларда таркалган. Айрим денгизларда 1 
метр квадратда 8-10 мингтагача асцидия яшайди. 1 гектар жойда асцидиялар дан 
300 кг гача клетчатка олинади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish