Доктори, проф. Э. Шерназаров


~оралик хидлов суяги, 34-кушимча осма суяги, 35-симплектикум, 36-энса тешиги



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

33~оралик хидлов суяги, 34-кушимча осма суяги, 35-симплектикум, 36-энса тешиги.
Эшитув булимида эшитув капсуласини ташкил этадиган кулок суяклари 
бор, улар зогора балик мия кутисининг хар томонида турттадан купчилигида 
тогайлигича коладиган понасимон суяклар ёки сфеноидлар ётади. Чунончи: ток 
асосий понасимон суяк, жуфт канот-понасимон суяк ва жуфт куз-понасимон 
суяк булади. Нихоят, мия кутисининг олдинги кисми, яъни хидлов булимини, 
одатда куп кисми тогай холича коладиган хидлов суяклари ташкил этади. Бу 
булимда битта оралик хидлов суяги булади. Бу суякларнинг хаммаси келиб
91
www.ziyouz.com kutubxonasi


чикиши жихатидан хондрал (бирламчи) суяклардир. Мия кутисини устки ва 
остки томондан копловчи суяклар келиб чикиши жихатидан коплагич 
(иккиламчи) суяклардир.
Улар дастлаб терининг бириктирувчи тукима катламида вужудга келган 
булиб, сунгра терининг остига, яъни бош скелет тогайининг устига жойлашган. 
Шулардан мия к>гтисининг уст кисмига жуфт бош тепа суяги, манглай суяги ва 
бурун суяги, пастки кисмида эса катта ток парасфеноид суяги урнашган.
Парасфеноид суяк бутун мия кутиси учун асосий тусик вазифасини 
бажаради ва унинг олдида ток думог суяги хам булади. Ю кор ид а 
айтилганлардан ташкари мия кутисининг ён томонида куз косасини хар 
томонлама халкасимон ураб олган майда куз атроф суякчалари бор, булардан 
энг олдингиси куз ёш суягидир.
Висцерал скелет. Суякли баликларнинг висцерал ёйлари хам худци 
акулаларнинг висцерал ёйлар и га ухшаш, жаг ёйи, тил ости ва жабра ёйл ар ид ан 
иборат
Жат ёйи бирламчи ва иккиламчи жаглардан иборат. Бирламчи жаг 
хондрал суяклардан ташкил топган, акуланинг танглай-квадрат ва меккел 
тогайларига тамомила гомологдир. Устки жагда улар олдинги кием учида 
жойлашган бир жуфт танглай суяк оркасида (пастки жаг билан бириккан 
жойда) бир жуфт квадрат суякдан иборат, бу суякларнинг орасида учта 
канотсимон суяклар бор; булардан биттаси кейинги канотсимон хондрал суяк, 
колган ик китас и коплагич суякдир. Суякли баликларда тутиб туриш 
функциясини бирламчи жаг эмас, балки коплагич суяклар, чунончи жаглар ар о 
жуфт суяк ва устки жуфт суяклардан хосил булган иккиламчи (сунгги) жаг 
бажаради. Пастки жаг таркибига уч жуфт суяк; квадрат суяк билан бирикадиган 
ва акуладаги меккел тогайига гомолог булган хондрал кушув суяги, иккита янги 
коплагич элемент - кушув суягининг дистал кисмини гилоф каби коплаб олган 
катта тиш суяги ва кушув суягининг орка бурчагига урнашган кичкина бурчак 
суяги киради. Тил ости ёйи факат хондрал суяклардан ташкил топган.
Суякли баликларда беш жуфт жабра ёйлари бир-бири билан узаро 
харакатчан бириккан турт жуфт суя кч ал ар дан ва ёйларни остки томондан 
бирлаштирувчи битта (ток) элемент (копула)дан хосил булган. Бирок суякли 
баликларда бешинчи жабра ёйи (охиргиси) кучли редукцияланган.
Суякли баликларда янги тузилма - жабра копкоги булиб, у хар томондан 
гиомандибуляр суякка кушиладиган туртта япалок коплагич суякдан: копкок 
копкок олди, копкок ости ва копкок оралик суякларидан тузилган.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish