Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

танасининг икки ён 
томонида ён чизикдари 
узунасига кетган булиб, сезув органи вазифасини бажаради, Ён чизикдари 
кетма-кет урнашган катор тешикчалардан иборат, бу тешикчалар тери сезув 
органлари урнашган канал билан куш ил ади.
Скелети. 
Тогайли баликларнинг скелети тогай тукимадан хосил булган 
ва у куйидаги булимларга булинади: бош скелети, ук скелети (умуртка 
погонаси), жуфт сузгич канотлари ва уларнинг кам ар л ар и скелети хамда ток 
сузгич канотлари скелети (36-расм).
36-расм. Акула скелетининг схемаси:! -умурткалари, 2-умурткаларининг устки ёйлари, 3 -
умурткаларининг пастки ёйлари, 4-ковургалари, 5-мия кутиси, 6-хидлов капсуласи, 7 -
эшитув капсуласи, 8-жабра ёйи, 9-тилости ёйи, 10-танглай-квадрат тогай, 11-меккел тогайи,
3 2-радиалиялар, 13-елка камари, 14-чанок камари, 15-базалиялар.
Бош скелети. 
Акуланинг бош скелети иккита булимга, яъни мия кутиси 
ва висцерал (огиз ва жабра аппаратлари скелети) га булинади (37-38-расмлар). 
Мия кутисининг тепа копкоги факат тогайдан тузилган, олдинги кисмидагина 
катта тешик бор. Бош мияни орка томондан энса >раб туради, бу булимда катта
66
www.ziyouz.com kutubxonasi


энса тешиги булади. Бош мия энса тешиги оркали 
орка мия билан куш ил ади. Эшитув капсулалари куз 
косасининг 
оркасида, 
эшитув 
булимининг 
ён 
деворларига жойлашган. Куз соккалари жойлашган 
чукурча - куз косалари мия кутиси олдинги 
кисмининг икки ёнида 5фнашган. Мия кутисининг 
энса булимига тананинг биринчи умурткаси бирикади. 
Мия кутисининг асоси кенг булиб, куз косаларини 
иккига ажратади.
Висцерал 
скелет 
бугимларга 
булинган, 
харакатчан бир канча жуфт тогай ёйларидан иборат. У 
уч кисмга: 1) жабра ёйлари, 2) тил ости ёйи ва 3) жаг 
ёйларига булинади,
Акул ал арнинг тил ости ёйи оркасида беш жуфт 
жабра ёйлари булади. Уларнинг хар кай сиси бир-бири 
билан харакатчан бириккан турт жуфт тогай элемент- 
лардан иборат. Хар кайси жабра ёйларининг устки 
элементлари эластик пайлар оркали умуртка погона- 
сига бирикади. Унг ва чап томонлардаги жабра ёйла- 
рини эса остки томондан бир-бири билан ток тогай -
копула бир лаш тир ади.
Купчилик акулаларда копулалар кушилиб, битта ток 
пластинкага айланган. бу хол жабра аппаратининг 
остки томондан мустахкам булишини таъминлайди. Жабра ёйининг олдида тил 
ости ёйи бор, одатда у факат икки жуфт ва битта ток тогайл ардан иборат 
булади. Тил ости ёйининг устки жуфт элементи бошка булакларга 
Караганда
катта булиб, гиомандибуляр тогай, унинг остидаги жуфт тогай гиод тогай, унг 
ва чап шодларни пастки томонидан 
узаро бириктирувчи ток тогай эса коп- 
сула деб аталади. Мия кутисининг эши­
тиш булимига гиомандибуляр тогай- 
нинг устки кисми, пастки кисмига эса 
харакатчан тарзда жаг ёйи бирикади.
Жаг ёйи факат икки жуфт тогай­
дан иборат. Бу тогайларнинг усткиси 
юкори жаг ~ танглай-квадрат тогай, 
пастки жат вазифасини бажарувчиси эса 
меккел тогайи деб аталади. Унг ва чап 
танглай - квадрат тогай ва меккел 
тогайлари олдинги томондан хам узаро 
бир-бирига кзапилади.
Купчилик акулалзр жаг ёйлари­
нинг хар кайси томонида бир жуфт лаб 
тогайлари деб аталувчи майда тогайча- 
лар жойлашган. Лаб тогайларнинг бор-

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish