Доктори, проф. Э. Шерназаров


х''"' 253-расм. Харту млил ар: 1-Африка фили, 2-Хдндистон фшш



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet361/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

х''"'
253-расм. Харту млил ар: 1-Африка фили, 2-Хдндистон фшш.
Филларнинг кулоги иссик завода элпигич вазифасини бажаради. 
Уларнинг хартуми 40 мингта халкали мускуллардан ташкил топтан, хартуми 
ёрдамида озик олади, узини химоя килади, хужум килади, чукур казийди, 
болаларини тарбиялайди, хид сезади. Хартумига 15-20 л сув сигади. Хартуми 
ёрдамида сув ичади ва узини чумилтиради. Дандонлари хам химоя ва хужум 
куроли хисобланади. Дандонларининг узунлиги 1 м дан 3,5-4 м гача, огирлиги 
40 кг дан 100 вег гача боради.
Филллар анча харакатчан, оддий кадамлаб юрганида саотига 6 км 
тезликда юради, куркканда ёки хужум килганда соатига 30 км тезликда чопади. 
Аммо бундай тезликда улар узокка югура олмайди, факат 100 м гача югура 
олади, холос.
Филлар хар 4-5 йилда бир марта хомиладор булиб огирлиги 100 кг, буйи 
80-85 см к ел ад иг ан бигга бола тугади, тугилган боласи 2 соатдан кейин 
дастлабки кадамини ташлайди. Ургочи фил боласига жуда мехрибон, уни 
бокади, чумилтиради ва химоя килади. Х,омил ад орлик даври 22-24 ойга тугри 
келади. Филлар 12-20 йилда жинсий вояга етади.
Харту млил ардан хужалик ишларида фойдаланилади. Сони камайиб 
кетганлиги сабабли айрим жойларда мухофазага олинган.
Приматлар (Primates) туркуми
Бу туркумга 200 дан ортик тур киради, Приматлар туркуми аждодлари 
кадимги хашаротхурлар туркумининг вакиллари булган. Уларнинг узунлиги 
9-
12 см дан (тупай, узунтовонлар) 200 см гача (горилла) ва огирлиги 60 г дан 180- 
200 кг гача боради.
Приматларнинг 
тузилиши 
улар 
аждодларининг 
дарахтларда 
яшаганлигидан далолат беради. Улар асосан, 5 бар мокли, бош бармоги бошка 
бармокдарига карама-карши куйилган, олдинги оёклари жуда харакатчан. 
Купчилик приматларнинг тирнокдари ясси, кафт ва товон терисида хар бир 
хайвоннинг узига хос чизикдари булади. Гавдаси хар хил рангли юнг билан 
копланган. Купчилик турларининг думи бор, баъзиларининг думи булмайди 
(одамсимон маймунлар ва одам), Бош мияси ва сезги органларидан эшитиш
464
www.ziyouz.com kutubxonasi


хамда кури in органлари яхши ривожланган, хид билиш органи кучсиз. Бош мия 
5фимшарлари сиртида эгатчалар ва пуштчалар бор. Бош мия яримшарлари 
пустлок кисмининг энса (куриш булаги), пешона ва чакка (мускул харакати ва 
овоз алпаратини бошкарадиган марказлар) хамда тепа кисми яхши 
ривожланган Мия х,ажмининг йириклашуви ва олдинги оёкдар функциясининг 
мураккаблашуви жагларнинг кискариб, бош кисмининг юзга нисбатан 
кичрайишига олиб келган. Приматлар товонда юради. Приматлар асосан, Осиё, 
Африка ва Америкнинг тропик урмонларида таркалган. Улар гала-гала булиб 
ёки сила булиб хаёт кечиради. Приматлар анча мураккаб хатти-харакатлар, 
имо-ишора ва овозлар ёрдамида узаро мулокат килади, кундузи фаол булади, 
аралаш озука, купрок усимликлар билан озикланади. Йил давомида купаяди, 1-
3 тадан бола тугади, Бугозлих даври 4-10 ой. Сут безлари сургичлари бир 
жуфтдан уч жуфтгача (тупайлар, лори).
Приматлар туркуми 2 та кенжа туркумга, яъни тубан приматлар ёки чала 
маймунлар (Prosimii) хамда кжсак приматлар ёки маймунлар (Anthropodae) 
кенжа туркумлфига булинади.
Тубан приматлар ёки нала маймунлар (Prosimii) кенжа туркумига 
хашаротхурлар билан маймунлар уртасида бирмунча оралик холатни эгаллаган 
кичик ва уртача катталикдаги сутэмизувчилар киради. Чала маймунларнинг 
тумшути маймунлар тумшугига нисбатан узун ва мия кутисининг бушлиги 
кичикрок булади, куз косалари суяк тусик билан чакка чукурчасидан тула 
ажралмай, икки ён томонга ва бироз олдинга караган, иккала оёкларидаги бош 
бармок бошка бармокларига карама-карши туради, бармокларининг бир 
кисмида кайрилган чангал тирнокдар булса, бир кисмида ясси тирноклар 
булади. Чала маймунлар тунда фаол, дарахтларда яшайди. Асосан мевалар 
билан озикланади, баъзи вакиллари 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish