Доктори, проф. Э. Шерназаров


- раем. Каккусимонлар: 1- каттаканот какку, 2- оддий какку, 3- кар какку, 4- Хинд



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet256/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   252   253   254   255   256   257   258   259   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

196- раем. Каккусимонлар: 1- каттаканот какку, 2- оддий какку, 3- кар какку, 4- Хинд
каккуси.
327
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тутицушсимонлар 

Psittaciformes 

туркуми. 
Бу туркумга кирувчи 
кушлар тропик ва субтропик )фмонларда дарахтларда хаёт кечиради. Уясини 
хам дарахт ковакларига, тошлар ёригига, бошка хайвонлар уясига куради. 
Уларни битта тутикушлар (Psittacidae) оиласи ва 325 та тури бор. Уртача ва 
кичик хажмдаги (массаси 10 г дан 1 кг гача боради) кушлар. Танасининг 
узунлиги 9,5 см дан 1 м гача боради. Мева ва уруглар билан озикланади. 
Жигилдони бор, ранги очик. Тумшуги катта хажмли йугон ва кучли, устки 
тумшуги харакатчан, устки тумшугининг учи уткир илмок косил килади. 
Тумшугининг асосида восковицаси бор, оёклари кучли, икки бармоги олдинга 
ва икки бармоги оркага караган. Тумшуги ёрдамида дарахт шохларини тутиб 
характланади, каттик магизларни чакади. Американинг тропик урмонларида 
тутилар айникса куп булади. Типик вакилларига тиник рангли, хажми катта, 
узун думли Америка ара тутиси (Ага), Австралия кокилдор какаду тутиси 
(Cacatuinae), Африка кулранг жакоси (Psittacus), Янги Зеландия нестори ёки кеа 
(Nestor), уча олмайдиган Янги Зеландия яполоккушсимон тутиси (Stringops) ва 
купинча кафасда бокиладиган амазонка кук тутиси (Meloprittacus undulatus) 
киради (197-расм). Несторлар усимликх)Ф ва хашаротх>ф кушдан, куйларга 
хужум киладиган ва уларнинг гуштини чукиб ейдиган йирткич кушга айланган, 
уча олмайди. Несторлар олдин куйларнинг жуни орасидан хашаротларни топиб 
еган, кейинчалик куйларнинг терисини ва гуштини хам чукиб ейдиган йирткич 
кушга айланган. Австралияда айрим тур тутикушлар усимликларни чанглатиб 
фойда келтиради. Тутилар моногам, ургочилари 2 тадан 12 тагача, купинча 2-5 
та тухум куяДи Тухумини, асосан ургочилари босади. Инкубация даври 2-4 
хафта. Жиш болали, жужаларини 5-12 хафта уясида, асосан усимлик уруглари
мевалар, баъзан хашаротлар ва нектар билан озиклантиради. Чиройлилиги ва 
айрим товушларга таклид килиши, жумладан айрим сузларни ифодалашга 
Зфгатиш мумкин булгани учун баъзи тутилар кафасда, туткинликда бокилади. 
Тутикушларнинг 70 дан ортик турлари Табиатни мухофаза килиш Халкаро 
иттифокнинг Кдзил китобига киритилган.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   252   253   254   255   256   257   258   259   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish