Доктори, проф. Э. Шерназаров


www.ziyouz.com kutubxonasi оралиги) деб ахал ад итак  б у т и м



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet166/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

206
www.ziyouz.com kutubxonasi


оралиги) деб ахал ад итак 
б у т и м
хосил килади. Кафт хар хил сондаги бармок; 
фалангалари бирикадиган бешта узунчок суякдан иборат. Бармок учидаги 
охирги фалангаларда тирнок усиб чиккан (128-Б-расм).
Мускул 
системаси 
амфибияларникига 
Караганда 
анча 
кучли 
такомиллашган булиб, сегментли мускуллари батамом мустакил мускулларга 
ажралиб 
кетган. 
Бундан 
ташкари, 
амниоталарга характерли 
булган 
ковургалараро мускуллари юзага келади. Бу мускуллар нафас олиш актида 
мухим роль уйнайди. Судралиб юрувчиларда тери ости мускуллари хам яхши 
ривожланган.
Овкат 
хазм 
килиш органлари. 
Огиз бушлигининг тубига гуштдор, 
ясси тили жойлашган. Судралиб юрувчиларнинг тили турли шаклда булади. 
Илонлар ва купчилик калтакесаклар нинг тили ингичкалашган ва учи икки 
айрили, жуда харакатчан булиб, анча чузилиб ташкарига чика олади ва 
кушимча туйгу органи вазифасини бажаради. Хамелеонлар тилининг учи 
айрили эмас балки энли булади. Хозирги яшаб турган судралиб юрувчилар 
асосан хайвонлар билан озикланади. Факат айрим тошбакалар ва игуаналар 
усимликлар билан озикланади. Озик куп сонли уткир тишлар билан 
куролланган жаглари ёрдамида ушлаб олинади. Тишлар жаг ва танглай 
суякларига бирикади, факат тимсохл арнинг тишлари махсус чукур чал ард а 
(альвеолаларда) жойлашади, Хозирги судралиб юрувчиларнинг тишлари 
деярли бир хил, факат баъзи илонларда ихтисослашган йирик жуфт захар 
тишлари тараккий этади. Тишлар асосан озикни ушлаш ва тутиб туриш 
вазифасини бажаради. Тимсохлар ва тошбакалар катта улжадан бир булагини 
узиб олиш кобилиятига эга. Купчилик судралиб юрувчилар озикни бутунлай 
ютади. Илонларнинг жаг аппарати тузилиши унга огзини катта очишга 
мослашган (129- раем). Шунинг учун хам илонларнинг бош скелетида чакка 
ёйлари йуколиб кетган, жаг аппарати эса ошик-мошик системасига айланган, 
яъни илонларнинг юкориги ва пастки жаглари харакатчан. Огиз бушлигида 
сулак безлари булиб, унинг шиллик секрети огиздаги озикни хуллаш ва ютиш 
учун хизмат килади, Захарли илонларда баъзи бир сулак безлари захар ишлаб 
чикарадиган безга айланган.
Огиз бушлиги ва хикилдокдан кейин кизилунгач бошланади. Гуштдор, 
чузилувчан кизилунгач томокдан кейин трахеянинг устидан утиб, корин 
бушлигининг олдинги кисмида онщозонга кушилади. Ошкозондан кейин унга 
параллел холда ун икки бармокли ичак, ундан кейин эса ингичка ичак 
бошланади. Ингичка ичак бир канча букилиш хосил килиб, сунг йугон ичакка 
айланади. Муртак холдаги куричак ингичка ичак билан йугон ичак 
чегарасидан урин олган. Йугон ичакнинг кейинги кисмида тугри ичак 
жойлашган. Тугри ичак клоакага очилади.
Ошкозон ости бези ун икки бармокли ичак ковузлогига урнашган 
булиб, шаклан узунчок каттик таначага ухшайди. Ошкозоннинг орка 
учида узунчок, кичик, кизил танача шаклидаги талок бор. Кнорин 
бушлигининг олдинги кисмини катта, куп пал л ал и жигар эгаллаган.
207
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish