Доцент, и ф. н. Абдуллаева М.Ҳ. Тми



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana03.07.2022
Hajmi0,49 Mb.
#734364
1   2   3   4   5
Bog'liq
Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида риск менежментидан фойдаланишнинг устувор йўналишлари

www.interfinance.uz 

3
ташкилотларнинг ёки банкларнинг фонд бозорида амалга оширадиган 
операциялари бўйича фоиз рискларини ҳам қамраб олинган.
Фоиз рискининг банкларга тегишли ўзига хос жиҳати шундаки, банклар: 

катта ҳажмда ссуда беради; 

фоиз риски асосида спекульяция қилади. 
“Фоиз риски доимий рўй берадими ёки ундан қочиш мумкинми?” деган 
савол туғилади. Назарий жиҳатдан мумкин, агар активлардан олинадиган 
даромадни (кредит фоиз ставкасини) муддатлари ва миқдорлари бўйича жалб 
қилинган маблағлар муддат ва миқдорига мос равишда баланслаштириб турилса, 
риск йўқолади. Аммо амалий жиҳатдан ҳар қандай вақтда барча кредитларни 
бундай баланслаштириб бўлмайди, банклар ҳам бундай сиёсат олиб боришга 
иштиёқманд эмас. Шунинг учун ҳам банклар доимо фоиз рискига дуч келишади, 
бу эса фоиз рискидан қочишга эмас аксинча уни бошқариб туришга олиб келади. 
1-жадвал 
Фоиз рискини баҳолаш активлар ва пассивлар муддатига қараб 
ўзгариши[3]
 
 
Кўрсаткичлар 
Миқдор, 
млн сўм 
Кредит фоиз 
ставкаси, % 
Кредит муддати 
I вариант 
II вариант 
Баланс активи, 
кредит 
250 



Баланс пассиви 
250 



Бундай юзага келиши мумкин бўлган рискни кредит шартномасида кўриб 
чиқиш керак, агар лозим бўлса пассив таркибини ўзгартириш зарур.
Фоиз рискини юзага келтирувчи омиллар мавжуд бўлиб, уларнинг моҳияти 
тўғрисида фикр юритамиз. 
Динамик ёндашув эса кўрсаткичларни динамик равишда тренд бўйлаб 
ўзгаришини ҳисобга олади. Бу мақсадни амалга ошириш учун муайян бир 
санадаги аниқ маълумотлар зарур бўлиб, олдинги сана билан таққосланади ва 
прогноз кўрсаткич топилади. Якунда статистик маълумотга айланади. GEP 
ҳолати зарур қарорни қабул қилиш учун систематик равишда баҳолаш амалга 
оширилади. Барча мумкин бўлган пул оқимлари ҳисобга олинади (маълум бўлган 
ва маълум бўлмаган, прогноз қилинган яъни, биз аниқ бир маълумотларга эга 
бўлган ва эга бўлмаган ҳолда прогноз қилишимиз мумкин бўлган). Иқтисодиётни 
модернизациялаш шароитида риск менежментини такомиллаштириш масалалари 
асосан банклар учун биринчи даражали ҳисобланади. Чунки, банкларда 
молиявий маблағларни тасарруф этишда кенг қамровли рискга йўл қўйилади. 
Бундай ҳолатларда эгри даромад чизиғи риски яққол кўзга ташланади
.
эгри 
даромад чизиғи риски - банк эгри даромад чизиғининг салбий ҳаракат қилиши 


“Халқаро молия ва ҳисоб” илмий электрон журнали. № 1, февраль, 2018 йил 

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish