Катламдаги тупрокнинг
асосий массасини чанг ва лойка таш кил
этди. И \о та дарахтзордаридан 150 м. нарида 60 см ли котлам га
Кадар
тупрок, таркиби асосан урта кумокдан (73,5-86,0 фоиз)
таш
кил топган,
96-140 см дан чанг
ва
лойканинг бирмунча
купайганлиги (к,арийб 48 фоиз) кузатилди.
Очик, ерда
эса (н азорат вариантида) бу курсаткичлар
куй и даги ч а булади: то 50 см ли катламгача туп ро кн и н г 85 ф о и -
зи кум дан иборат булиб, ун и н г 72-75 ф ои зн и 0,25-0,1 м м -ли
заррачалар таш ки л этди.
Т у п р о к н и н г яри м метр ва ундан пастки катламларида «ум
у л у ш и н и н г 63-86 ф ои зи га етиб бу катламда маданий ту-
п ро кл ар н и кум иб ю борган эол (ш ам ол м а\сулоти) ёткизи кп ари
м авж удлигидан д ар ак беради. Эол ёткизи кларид а чанг ва л о й к а
заррачалар жуда кам (6,6-14 ф о и з), шунга кура кум заррачала-
ри узаро ёп и ш м а й , соч и ли б туради. И хота-урмон дарахтзорла-
ри
б и лан
м у \о ф а за
ки ли н м аса, бу тупрокдар сувни тез
утказади, ш амол пайтида тез курийди ва \ар ак атга келиб, ёш
гуза н и ^ о лл ар и н и нобуд к и ли ш и мумкин.
Т у п р о к н и н г м ехан и к таркиб и си н гари ундаги чиринди
м и кд ори \а м узгаради: дарахтлар к,аторидан 50 м узокаа кав-
л ан ган ч у ку р л ар н и н г юк,ори ки см ид а чири н ди 0,64 ф оиз. Уму-
мий азот 0,0406-0,0511 ф ои з, ф осф ор 0,065-0,115 ф о и з атро ф и -
да булса, 100 метр масоф адаги чукурларда чиринди 0,5 ф оизга,
ум ум ий
азот
0,042-0,051
ф о и зга
етади,
ту п рок
катлами
чукурлаш ган сари ф о сф о р ки слотаси *ам ортиб боради. 150 м
м асоф адаги чукурда х,ам ч и ри н д и , умумий азот ва ф осф ор
м и кд ори шу к о н у н и я т асосида узгариб боради, л еки н уларн и нг
улуш и 50 ва 10 м ли м асоф алардаги чукурлардагига нисбатан
кам дир. О ч и к ер д а эса чири н ди микдори 0,4 ф о и зн и , умумий
азот ва ф о сф о р эса 0,035-0,045 ф о и зн и ги н а таш ки л этади. Д е
м ак, ихота дарахзорл ари д ан узокдаш иб борган сари ту п рок
Катламлари ю кори к и см и н и н г м еханик таркиби ен ги ллаш и б
боради. Ш у н и н гд ек тупрокдаги озука унсурлар \а м камаяди.
Т аж риб а уткази лаётган далада 22 апрел куни “Т о ш к е н т-1 ”
гуза нави эк и л га н , бир \а ф т а утгач, кучатлар яхш и униб
ч и к к а н л и 1и кузатилди. 15 майда ш и м о л и -ш а р к том он и дан куч-
ли ш амол эсди. Ихота дарахтзорларидан турли узокти кд а ша-
м о л н и н г тезлиги турли ча булди, 50 м узунликда ш ам олни н г
тезли ги назоратдагига нисбатан 51,3 ф ои зга, 100 м масофада
51.3 ф ои зга, 150 м да 68,4 ф ои зга етди. Бу \о л кейинги йил
таж ри б ал ари д а \а м к,айт этилди.
У ш лаб коли нган ш амол м а\сулоти — д еф л яц и я мах.сулоти
ер ю зидан 15 см б ал ан дли кд а, ихота дарахтзорларидан 100 метр
узок^ликда д еф л яц и я м а\сулоти к,айд этил м асл и ги н и курсатди,
150 м егрда бу курсаткич 50 грам м пи, 200 метрда эса 20 грамм-
ни таш ки л килди. А йни вактни узида очик, участкада (к он тр ол -
да) ер ю зидан 15 см б алан дли кда д еф ляц и я мах,сулоти 200 м
узок^ликдаги м а\сулотга н исбатан 25,5 маротаба куп булади.
Кучли
шамолдан
сунг
ихота дарахтларидан турли
хил
узок^икда (ш амол тезлиги ва деф ляция ма\сулоти аник^анган
асосий
нукгаларда)
гуза
них,олларининг
ш икастланиш и
аникланди. И^ота дарахтларидан 50 метр узокликда гузаларнинг
8.3 ф оизи кучсиз; 7,5 ф оизи уртача зарар курган булса, 100 м да
бу курсаткич 14,3 ф о и зн и таш ки л килди, 150 м узокликда эса
гузан и н г 50 ф ои зи турлича, ш ундан 11 ф оизи кучли зарарлан а-
ди. Ш у в актн и н г узида о ч и к ерлардаги гузаларнинг 20 ф ои зи
кучли зарарлан ад и, 16 ф ои здан ортиги нобуд булди, 30 ф о и з-
д ан ор ти ги н и эса ш амол супуриб кетди.
Ш амол эрозияси фак,ат тупрок, унумдорлигига эмас, |узанинг
униб чикиш и ва ривожланишига ?^ам салбий таъсир курсатади.
Июл ой и д а гуза асоси й усиш п о яси н и н г баландлиги назо-
ратга нисбатан о ч и к ерда 50 метр м асоф ада 10,5 см дан 8,9
см гача, 150 мда 3,6 см булади. Ш унингдек, ихота д арахтзорла
ри туса оладиган чегараларда гузанинг \о с и л ш охлари ва х,осил
э л е м ен тл ар и н и н г умумий сон и \а м о ч и к ерга н исбатан куп
э к ан л и ги ан и к л ан д и . Бу маълумотлар, ихота дарахтзорлари
таъ си р чегарасидаги кулай ш ароит \о с и л д о р л и к н и н г ош иш ига
сабаб б ули ш и н и курсатди.
Н азоратга н исбатан куш им ча х,осил 150 м м асоф агача ош иб
б орса, 200 м узокли кд ан кей и н эса кам ай и б, о ч и к ердаги
курсатки ч га як,инлаш иб боради.
Турт каторли и \о та-д арахтзорлари таш ки л этиш .
Турт каторли и \о т а — урм он д арахтларин и нг катор оралиги
3 м булиб, б и ри н чи каторга (ш амол эсадиган то м он и ) тут да-
рахти (дарахтлар орали ги 1 м, баландлиги 1,5-2 м, дарахтлар
д и ам етри 15-17 см ), и к к и н ч и каторга кайрагоч (каторлар о р а
л и ги 5 м, дарахтлар орали ги 2,5-3 м, баландлиги 6-8 м, д и ам ет
ри 30-35 см ), учинчи каторга х,ам кайрагоч (каторлар оралиги 5
м, дарахтлар оралиги 2-2,5 м, баландлиги 6-8 м, диам етри 30
32 см ), туртинчи каторга я н а тут дарахти (каторлар оралиги 5
м, д арахтлар орали ги 1,5-2,0 м, баландлиги 1,5-2,0 м, диам етри
13-15 см ) утказилади. Бу буйлам а ихрта-урм он дарахтзорлари
булиб, д ар ахтл арн и н г ж ой л аш и ш тартибига кура бу ш ам олни
Кисман утказадиган кон струк ц и яли д и р. Таж риба участкасидаги
ихота-урм он д арахтзорларидан 50, 100, 150 метр узокдикдаги
м асо ф ал ар д а чукурлар кази ли б , генетик катламларга амал
Do'stlaringiz bilan baham: |