Давлатимизнинг дунёдаги саноати ривожланган мамлакатларидан ўз ўрнини эгалаллашда юқори малакали рақобатбардош мутахассислар тайёрлаш "Кадрлар тайёрлаш Миллий дастури" да кўрсатилган асосий масаладир


Иккита турли кўринишдаги юзаларга қолдирилган қўйим миқдорини аналитик ҳисоби



Download 192,99 Kb.
bet8/13
Sana12.07.2022
Hajmi192,99 Kb.
#778288
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Сирожиддинов Д (Қопқоқ)

3.4.Иккита турли кўринишдаги юзаларга қолдирилган қўйим миқдорини аналитик ҳисоби.
3.4.1.Операция 010. Токарлик. Деталнинг узунлиги учун қўйим миқдорини аниқлаймиз. Деталнинг узунлиги L=20 мм. А1 торец юза кесиланади. Заготовка – Штамплаш усули билан олинган.
Ишлов бериш кетма кетлиги
-Бир марта кесиб ўтиш.
Қарама-қарши ёки алохида жойлашган юзаларга кетма-кет ишлов беришда қўйимларни аниқлаш қуйидаги формула ёрдамида топилади: ([3]. 62-бет);
,
Заготовка учун профилнинг нотекисликлари баландлиги Rz ва сирт қатламдаги нуқсонлар чуқурлигини Т жадвалдан оламиз:

  1. заготовка учун: Rz=150 мкм; T=200 мкм ([3] 4.3-ж. 63-бет);

Допусклар миқдори ([4] 2-ж. 441-бет);

  • заготовка учун δ=740 мкм;

  • қора йўниш учун δ=300 мкм.

Фазовий четланишларнинг умумий йиғиндиси қуйидаги формула ёрдамида топилади: ([3]. 4.7-ж. 66-бет);
;

  1. мм ([3] 4.8-ж. 71-бет);

  2. мм ([3] 4.7-ж. 66-бет);

Қора йўнишда ўрнатиш хатолиги қуйидагича аниқланади:



εб= ;
εм=500 мкм, заготовкани ўрнатишдаги хатолик ([3] 4,10-ж. 75-бет);
Қўйимларнинг минимал миқдорини ҳисоблаймиз:

  • қора йўниш учун:


Хисобий ўлчамларни аниқлаймиз. Хар бир технологик жараёнлар учун деталнинг чизмада кўсатилган ўлчамига юқорида хисобланган қўйимларни қўшиш йўли билан заготовканинг ўлчамлари ни хисобини чиқарамиз.

  • Lp1=19.26+0, 9 = 20.16 мм.

Энг катта чегаравий ўлчамларини топамиз. Хар бир технологик жараён учун энг катта ўлчамларни хар бир ўлчам учун берилган допускларни қўшиш йўли билан аниқлаймиз.
- Lmax1=19.26+0,3=19.56 мм.
-Lmaxз=20.16+0.74=20.9 мм.
Қуйимларнинг энг катта ва энг кичик қийматлари йиғиндисини аниқлаймиз:
=20.16-19.26=0,9 мм.
=20.9-19.56=1.34 мм.
Хисоблар тўғрилигини текширамиз.
z- δд
1340 - 900 =740 – 300
440=440
Номинал қўйимни заготовканинг допуск майдонини носимметрик жойлашганини хисобга олиб аниқлаймиз.

Бу ерда: -умумий минимал қўйим;
ва –заготовка ва деталнинг пастки четланишлари:
Z0ном = Z0min +Нз-Нд =900+600-50=1450 мкм.
dз ном=19.26+1,5=20.76≈ 21 мм

3.4.1-жадвал



28-0,13 узун-ликка ишлов бериш тех-нологик ўтишлари

Қўйим элементлари

2zmin

Ҳисобий
ўлчам, мм

Допуск δ, мкм

Чегаравий ўлчам, мм

Қўйимлар чегараси, мкм

Rz

T

ρ

ε

Lmin

Lmax





Заготовка

150

200

40



 -

28,73

1200

28,73

96,8





Қора йўниш










510

859

27,87

300

27,87

95,2

1043

1673

Жами:










1043

1673



3.4.2. Операция 010. Токарлик. С юза учун қўйим миқдорини аниқлаймиз. С юза ташқи айланма юза бўлиб, диаметри Ø90h12. юзага қора ва тоза йўниб ишлов берилади.Заготовка – Штамплаш усули билан олинган.
Айланувчи ташқи юзаларга ишлов беришда қўйимларни аниқлаш қуйидаги формула ёрдамида топилади: ([3] 4.2-ж. 62-бет);
,
Заготовка учун профилнинг нотекисликлари баландлиги R ва сирт қатламдаги нуқсонлар чуқурлигини Т жадвалдан оламиз:

  1. заготовка учун: Rz=150 мкм; T=200 мкм ([3] 63-бет);

  2. қора йўниш учун: Rz=50 мкм; T=50 мкм

  3. Допусклар миқдори ([8] 32-ж. 192-бет);

  • заготовка учун δ=870 мкм;

  • қора йўниш учун δ=350 мкм;

Фазовий четланишларнинг умумий йиғиндиси қуйидаги формула ёрдамида топилади: ([3]. 4.7-ж. 66-бет);

  1. мм ([3] 4.8-ж. 71-бет);

Қолдиқ фазовий четланишлар:

  • қора йўнишдан сўнг ρ1=0,06·0,18=0,011мм=11 мкм.

Заготовкани ўрнатишдаги хатоликлар қуйидагича топилади:

бу ерда, εббазалашдаги хатолик; εм – мустаҳкамлашдаги хатолик,
εм=500мкм ([3] 4,10-ж. 75-бет);
Қора йўнишда ўрнатиш хатолиги қуйидагича аниқланади:

εб=
Тоза йўнишда ўрнатиш хатолиги .
Қўйимларнинг минимал миқдорини ҳисоблаймиз:
мкм;
мкм;
Хисобий ўлчамларни аниқлаймиз. Хар бир технологик жараёнлар учун деталнинг чизмада кўсатилган ўлчамига юқорида хисобланган қўйимларни қўшиш йўли билан заготовканинг ўлчамлари ни хисобини чиқарамиз.

  • dp1=89,88+0.256 =90.136 мм.

  • dp1=90.136+1.83 =91.966 мм.

Энг катта чегаравий ўлчамларини топамиз. Хар бир технологик жараён учун энг катта ўлчамларни хар бир ўлчам учун берилган допускларни қўшиш йўли билан аниқлаймиз.
dmax2=90.136+0.35=90.486 мм.
dmax1=91.966+0.87=92.836 мм.
Қўйимларни энг катта ва энг кичик қийматларини аниқлаймиз.


Ҳисобларни текширамиз:
Zмах-Zмин= 2.35-1,83 =0,52 мм.
870-350=520 мкм.
Ҳисобот тўғри бажарилган.
3.4.2-жадвал

28-0,13 узун-ликка ишлов бериш тех-нологик ўтишлари

Қўйим элементлари

2zmin


Download 192,99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish