Давлат божхона хизмати органларига



Download 1,54 Mb.
bet11/53
Sana22.02.2022
Hajmi1,54 Mb.
#111643
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   53
Bog'liq
Божхонага ишга кирувчилар учун қўлланма

БОЗОР ИҚТИСОДИЁТИ - эркин товар пул муносабатларига асосланган, иқтисодий монополизмни инкор этувчи, аҳолини ижтимоий ҳимоя қилишга йўналтирилган ва бошқариладиган иқтисодий тизимдир.


БОЗОР МУВОЗАНАТИ - бозордаги талаб ва таклифнинг миқдори ва таркибий жиҳатидан бир-бирига мувофиқ келиши. Агар шундай мувофиқлик бўлмаса, бозор мувозанати издан чиққан ҳисобланади. Талаб таклиф узоқ вақт бир-биридан ажралиб қолса, бозор ўзининг меъёрдаги ҳолати, фаолиятини йўқотади.


ВАЛЮТА НАЗОРАТИ ОРГАНЛАРИ
Валюта назорати органлари ЎзРнинг “Валютани тартибга солиш тўғрисида”ги Қонунида белгиланган бўлиб, улар ЎзР Марказий банки, Молия вазирлиги, Давлат солиқ қўмитаси ва Давлат божхона қўмитасидир.


ВАЛЮТА - ( итал. valuta. лат. valere- қадрланмоқ, қиймат )- мамлакатнинг пул бирлиги ва унинг типи (олтин, кумуш, қоғоз, пул)га тенглаштирилган тўлов воситалари.


ВАЛЮТА БОЙЛИКЛАРИ
Чет эл валютаси, чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар, чет эл валютасидаги тўлов ҳужжатлари ва соф қуйма олтин валюта бойликлари ҳисобланади.
Чет эл валютаси муомалада бўлган ҳамда хорижий давлатда қонуний тўлов воситаси ҳисобланган банкнотлар, хазина билетлари ва тангалар кўринишидаги чет эл пул белгилари, муомаладан чиқарилган ёки чиқарилаётган ҳамда худди шу хорижий давлатнинг пул белгиларига алмаштирилиши лозим бўлган чет эл пул белгилари, шунингдек ҳисобварақларда ва омонатларда бўлган хорижий давлатларнинг пул бирликларидаги ҳамда халқаро пул ёки ҳисоб-китоб бирликларидаги маблағлардир.
ГИПЕРИНФЛЯЦИЯ
Пулнинг юқори даражада қадрсизланиши:


ДИЛЕР
Товарлар, қимматли қоғозлар савдосида воситачилик қиладиган жисмоний шахс ёки фирма, одатда дилер биржада ўз номи ва ўз ҳисобидан воситачиликни амалга оширувчи шахс.


ДИСТРИБЬЮТОР
Йирик ишлаб чиқарувчилардан маҳсулотни улгуржи (оптом) сотиб олиб, уни истеъмолчиларга чакана (розничная) сотадиган жисмоний шахс ёки фирма.



Download 1,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish