Давлат (қардош тиллар) тили


ДАРСЛАРГА ТАҚДИМОТ ТАЙЁРЛАШ



Download 5,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/190
Sana28.06.2022
Hajmi5,64 Mb.
#716961
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   190
Bog'liq
Davlat tilini o\'qitish metodikasi

 
ДАРСЛАРГА ТАҚДИМОТ ТАЙЁРЛАШ 
 
 
 
 
 
Н и мад ан б о ш л аш ке р ак?

Иккита усул бор
– Сичқончанинг ўнг томонига босиб «Создать»
-->
«
Mic ros oft P ower P oint
»

– «Старт»га босиб
->
Программы
-> Mic ros oft P ower P oint
Тақдимотни яратиш
Янги тақдимот яратиш учун «Файл» менюсидан «Ҳосил қилиш»
(
Создать) буйруғини берамиз. Экранда «Тақдимот яратиш» (Создать)
ойнаси очилади. «Умумий» (Общие), «Тақдимотлар» (Презентации) ва
«
Тақдимот кўринишлари» (Шаблоны презентации) бўлимлари мавжуд.


175 
 
 
 
 
 
 
Ўнг томонда
слайдларнинг
ҳар хил
кўриниши
кўрсатилади
Кўк экран
танлаб олган
дизайн
кўрсатади
С лайд – шоу яратиш
Сиз буни қуйидагича бажаришингиз
мумкин:
• Чап томонда «
S lide S how
»
ѐки «Показ
слайдов» тугмачасига босинг

• Ёки асосий панелда “Показ слайдов”га
кейин “Начать показ” га босинг

• Ёки клавиатурада
F 5 
босинг
.


176 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Мат н н и ў з г ар т и р и ш

Матнни ўзгартириш учун сичқончанинг чап тугмасига босиб
матнни ажратинг.

Матнни ўзгартиринг.
С л а йдга диза йн т а нл а ш

Сиз слайд учун
кўринишни (дизайн) 
танлаш учун асосий
панелда «Формат
»
га
босинг.

“Оформление слайда”га
босиб ўнг томонда
пайдо бўлган
жадвалдан мос бўлган
кўринишни танланг.

«
Применить шаблон
оформления» га босинг.


177 
 
 
 
 
 
 
 
 
Шаклни танлаш ва қўйиш
Ш а кл л а р н и қў й и ш
W ord A rt
ни т а қдимот га кирит иш
Мос бўлган кўринишни танланг ва матн
киритинг,
«O K »
босинг.
Экран пайдо бўлади:


178 
 
 
 
 
 
 
Анимацияни киритиш
Анимация
тақдимотингизга
жон киритади.
Расм танланг
.
Эффект киритинг
.
Йўналиш танланг.


179 
 
 
 
 
 
 
 
Т о в у ш л ар ни кир ит иш
Товуш
эффектини
“Вставка” га
кириб “Фильмы
и звуки” ни
танлаб, 
керакли
товушни
танлаш
мумкин
.
Т о в у ш л а р н и ки р и т и ш
«
Слайд
шоу
»
«
Анимации
»
га
босиб сиз товушнинг
вақтини ѐки товушни
ўзгартиришингиз
мумкин.
Ф а йл ни с а қл а ш
Энди ишимизни сақлаш вақти келди

“Файл”га
босинг
, к
ейин “Сохранить” ѐки “Сохранить
как” танлаб тақдимотни сақлаш учун жой
кўрсатинг (масалан диск С

папкани танланг
ва унга босинг) ва тақдимотингизни сақланг.


180 
 
 
Курсор 
(ингл. курсор – кўрсаткич) – эҲМ томонидан дисплей экранида 
кўрсатилиб, унинг 
иш нуқтасини белгилайдиган (идентификациялайдиган) ҳаракатчан 
белги. 
Гиперматн
(ҳйпертехт) – ҳужжатларни ѐки маълумотлар базаларини 
ташкиллаштириш усули. Бунда ҳужжатларнинг ѐки ахборотларнинг тегишли 
қисмлари (парчалари) бир-бири билан ишоралар (линкс, ҳйперлинкс) 
воситасида ўзаро боғланади ва фойдаланувчига фикрлаш йўли билан ушбу 
ишоралар бўйича тегишли ҳужжатлар ѐки ахборотга ўтиш имконини беради. 
Ишоралар матн, график, аудио ѐки видео форматда ҳавола этилади. 
HTMTL
(Hypertext Markup Language) ўз ичига файл белгилашнинг 
дастурий код (маркуп сймболс) ѐки тегларни (тагс) мужассам этиб, улар 
шрифтларни, қатлам, графика ва бошқа Wеб-ҳужжатларга ишораларни 
белгилаб беради. ҲТМЛ – Wорлд Wуде Wеб консорциуми томонидан тавсия 
этилган формат бўлиб, у дастурий таъминот ишлаб чиқарувчи аксарият 
мутахассислар томонидан стандарт сифатида қабул қилинган. Тармоқ орқали 
олиб борилаѐтган тижорат ишларининг ривожи ҳамда Wебга нисбатан 
қўйилаѐтган янги талаблар ҲТМЛ нинг модификация қилинишига ва унинг 
янада кэнгайтирилган шакли – эхтенcибле Ҳйпертехт Маркуп Лангуаге 
(ХҲТМЛ ѐки ХМЛ) нинг вужудга келишига олиб келди. 
HTTP
(Hyper Text Transfer Protocol) Интернет орқали Wеб саҳифалар 
узатилишига оид стандартлар тўпламини белгилайди. 
Файл
(филе, асосан: қоғозларни тикиб қўйиш, картотека ҳамда 
маълумотлар тўплами маъноларини англатади) – айрим ѐзувларни 
идентификациялаш учун хизмат қиладиган тавсифларга эга, ўзаро боғлиқ, 
тартибга солинган ѐзувлар мажмуи. Асосан компьютернинг ташқи хотирасида 
жойлашиб, юбориш ва ишлов бериш жараѐнида яхлит ҳолдаги мажмуа 
сифатида қабул қилинади. 

Download 5,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   190




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish