Датчиклар


Қаттиқ ва майдаланган моддаларни намлигини аниқлаш



Download 38,99 Mb.
bet37/82
Sana16.04.2022
Hajmi38,99 Mb.
#557890
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   82
Bog'liq
Датчиклар китоб охирги

Қаттиқ ва майдаланган моддаларни намлигини аниқлаш.

Қаттиқ ва майдаланган моддаларни намлигини икки хил усулда бевоста ёки бил восита аниқлаш мумкин. Бевосита аниқлашда жисм тарози ёрдамида тортилиб, кўрилади ва Яна тортилади. Намлик массалар фарқидан аниқланади. Бу усул жуда содда ва аниқдир, лекин бевосита намликни аниқлаш кўп вақтни талаб қилади. Жисмни киритиш учун кўп вақт керак бўлади.


Қаттиқ ва майдаланган моддаларни бил восита намлигини электрик (кондуктометрик ва сгимлм) усулда аниқлаш тез амалга оширилиб, деярли бу усуллар ишлаб чиқаришда кенг қўлланилади. Ишлаб чиқаришда қўлланилаётган қаттиқ модалар каппеляр ўсимтали бўлиб. Курук холда деярли токни ўтказмайди. Солиштирма қаршилиги 10 8 Ом.м ва ундан каттани ташкил этади. Жисмга намлик таъсир этиши билан қаршилиги 10 4 Ом м га тушиб қолади. Қаттиқ ва мадаланган моддаларда қаршиликни намликга боғланиш формуласиқуйидаги кўринишда бўлади:
R = C / W n (1.9.3)

Бу ерда С – доимий, W – намлик. С билан n эксперимент йўли билан аниқланади. Улар ҳар хил модда учун ҳар хил. Каршилик билан намлик ўртасидаги боғланишни қуйидаги 1.80-расмдаги график кўринишида ифодаланиши мумкин. Бу усулни сезгирлиги юқори. Лекин уни қиймати моддани ҳароратсига, тузилишига, химявий таркибига, элетролитларни борлигига боғлиқ бўлиб қолиши, уни фақат лаборатория шароитларида қўлланиш имкониятини бермоқда.


Сиғимли усул каппеляр ғовак жисмларда намликни аниқлаш имкониятини беради. Бу модда конденсатор қопламлар орасига қўйилиши билан конденсатор сиғимини диэлектрк киритувчанликка боғлиқлигига асосланади. Конденсатьор қопламлари ясси ёки цлидр кўринишида бўлиши мумкин.


С = к е (1.9.4)


1.80. Расм. Каппиляр ғовак моддаларнинг қаршилигини намликка боғлиқлик графиги.


Бу ерда к – конденсатор доимийси бўлиб, конденсатор қопламлари формаси ва ўлчамларидан келиб чиқади. е - моддани диэлектрик сингдирувчанлиги. У намликга боғлиқ. Конденсаторни сиғимини аниқлаш билан моддани намлигини аниқлаш мумкмн. Сиғимли тизимда мураккаб электрон схема қўлланилиб сиғимни ўзгариши, резонанс ҳосил қилиш билан аниқланади. Бу усулни аниқлиги юқори бўлиб, 0,2 – 0,5 % ни ташкил этади. Камчилиги конденсатор қопламлари орасига моддани киритиб куйиш қийинчилик туғдириши, яъни конденсатор қопламлари бир хил тўлмаса натижа ишончли чиқмаслиги мумкин.



Download 38,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish