Дарсликда биофизика асослари, инсон организмида бўладиган жараёнлар, тўқима тузилишларининг фаолияти ҳамда биофизикада қўлланиладиган атама ва аниқликлар кўриб чиқилган



Download 1,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/61
Sana12.03.2022
Hajmi1,25 Mb.
#492321
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   61
Bog'liq
biofizika

Инфратовуш 
Одам қулоғи қабул қилиши ва эшитиши мумкин бўлган частотадан 
(20 Гц дан) кичик частотали механик (эластик) тўлқинларга 
инфратовуш 
дейилади. Инфратовуш манбааларига табиий объектлар (денгиз, ер қи– 
мирлаши, момақалдироқ пайтидги разрядлар ва бошқалар) билан бир 
қаторда суний объектлар (портлашлар, автомашиналар, станоклар ва б.) 
мисол бўлади. 
Инфратовуш деярли кўпчилик ҳолларда эшитилувчи шовқинлар 
билан биргаликда, масалан, автомагинада юз бериши кузатилади. Шу 
сабабли инфратовуш тўлқинларининг хусуий тезлигини аниқлашда қий– 
инчиликлар вужудга келади. 
Инфратовушни характерли хусусиятларидан бири унинг турли му– 
хитлар томонидан турлича ютилишидир, шу сабабли у анча узоқ 
масофаларга тарқала олади. Ер шари бўйлаб инфратовушнинг бундай тарқа– 
лишлари туфайли кучли портлашларни манбаадан жуда узоқ масофалар– 
да туриб ҳам билиш, ўлчанган инфрақизил тўлқинларига кўра синама 
бўлишини олдиндан билиш мумкин ва х.к. Инфратовушнинг турли узунлиги 
эшитиладиган товушларникидан катта бўлгани сабабли улар ди– 
фракцияланади ва тўсинларни айланиб ўтиб бинолар ичига кира олади. 
Инфратовуш организмни бир қатор системалари функционал ҳо– 
латларга ёмон таъсир кўрсатади: чарчаш, бош оғриғи, уйқучилик, жахл 
чиқиши ва бошқалар пайдо бўлади. Инфратовушнинг организмга бир– 
ламчи таъсир кўрсатувчи механизми резонансли характерга эга деб фа– 
раз қилинади. Хусусий тебранишлар частотаси Билан тебранишга маж– 
бур этувчи кучларни частотаси бир–бирига яқин бўлганда резонанс ходи– 
саси юз беради. Одам гавдасининг хусусий тебранишлар частотаси, гав– 
данинг ётган холида (3–4 Гц), турган ҳолда (5–12 Гц), кўкрак қафасининг 
хусусий тебранишлар частотаси (5–8 Гц), қорни бўлғиники (3–4 Гц) 
бўлиб, бу инфратовуш частоталарига мос келади. Инфратовуш интен– 
сивлиги даражасини яшаша жойларида ишлаб чиқариш корхоналарида 
ва транспорт воситалари турар жойларида камайтириш гигиенанинг ва– 
зифаларидан биридир. 


62 

Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish