Дарс. Бухгалтерия хисоби ва унинг элементлари бухгалтерия хисоби тугрисида тушунча «Бухгалтер»



Download 38,28 Kb.
bet5/8
Sana25.02.2022
Hajmi38,28 Kb.
#463399
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 ДАРС БУХГАЛТЕРИЯ ХИСОБИ МА УНИНГ ЭЛЕМЕНИЛАРИ

Улар шунингдек
Шаклланиш манбалари буйича пассивлар:
ўз маблаглари (хусусий капитал) хисобига харид килинган активлар
карз маблаглари (мажбуриятлар) хисобига харид килинган активларга ажратилади.
Ўз маблаглари манбалари (хусусий капитал) (8000-8910) корхонага доимий фойдаланиш учун бириктирилган бўлиб, унинг хўжалик фаолияти жараёнида ошириб борилади.
Қарз маблаглари (қарзга олинган капитал) манбалари (6000-7990) (корхона тасарруфига муайян муддатга келиб тушади, бу муддат тугаши билан улар мулкдорга фоизи билан ёки фоизсиз кайтарилиши керак.
Хусусий капитал таъсисчиларнинг, яъни корхона мулкдорларининг мулки бўлмиш айнан шу активларни кўрсатади. Хусусий капитал хўжалик юритувчи субъектнинг унинг таъсисчилари олдидаги карзи микдорини кўрсатади деб таъкидлаш хам мумкин. Бу мажбуриятлар таъсисчилар томонидан корхонани тугатиш (устав капитали) ёки дивидендларни хисоблаш (таксимланмаган фойда) пайтида талаб килинади.
Ўз маблаглари манбаларига биргаликда хусусий капитал ни ташкил этувчи устав, кушилган ва резерв капитали, таксимланмаган фойда, резервлар, максадли тушумлар, дотациялар ва субсидиялар киради.
Устав капитали - корхонанинг ўз мол-мулкини шакллантиришнинг асосий манбаи. У таъсис хужжатлари билан белгиланган хажмларда унинг фаолиятини таъминлаш учун корхонани яратиш жараёнида асосий воситалар, номоддий активлар ва пул маблаглари кўринишида корхона мол-мулкига таъсисчилар кўшган улушлари кийматининг йигиндисини кўрсатади. Ушбу сумма корхона уставида акс эттирилади ва корхона таъсисчилари карори бўйича таъсис хужжатларига тегишли ўзгартишлар киритиш хамда уставни кайтадан руйхатдан ўтказиш ёки унга кўшимчалар киритиш йули билан ўзгартирилиши мумкин.
Қўшилган капитал кўшимча акциялар чиқариш ва уларни номинал кийматдан ортикча нархда сотишдан пайдо бўладигаи эмиссия даромадларидан иборат. Шунингдек бунда устав капиталини шакллантиришдаги курс фарки хам акс эттирилади.
Резерв капитали конунчилик ва таъсис хужжатларига мувофик соф фойдадан ажратмалар йули билан барпо этилади. Ундан дивидендлар тўлашда, ушбу максад учун хисобот йилида фойда бўлмаганда ёки етарлича бўлмаганда, хисобот йилидаги корхонанинг кутилмаган зарарлари ва йўкотишларида фойдаланилади. Унга юридик ва жисмоний шахслардан текинга олинган мол-мулкнинг киймати хам киритилади. Резерв капитали таркибида кайта бахолаш пайтида шаклланган кийматлар хам хисобга олинади.

Download 38,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish