Даги нурланишнинг интенсивлиги деб, маркази координаталар бошида жойлашган



Download 0,59 Mb.
bet1/3
Sana02.03.2022
Hajmi0,59 Mb.
#478821
  1   2   3
Bog'liq
201 300 тесты Элекродинамика узбекча


202. Фазовий бурчак элементи даги нурланишнинг интенсивлиги деб, маркази координаталар бошида жойлашган радиусли сферик сиртнинг элементи орқали бирлик вақт ичида оқиб ўтувчи энергия миқдорига айтилади. Бу миқдор нимага тенг
+Бу миқдор энергия оқимининг зичлиги нинг га кўпайтмасига тенг
-Бу миқдор энергия оқими нинг га кўпайтмасига тенг
-Бу миқдор га тенг
-Бу миқдор энергия оқимининг зичлиги га тенг

203. Агар энергия оқими га тенг бўлса, Фазовий бурчак элементи даги нурланишнинг интенсивлиги, яъни маркази координаталар бошида жойлашган радиусли сферик сиртнинг элементи орқали бирлик вақт ичида оқиб ўтувчи энергия миқдори нимага тенг.


+ .
- .
- .
- .

204. Системада зарядлар тақсимоти сезиларли даражада ўзгарадиган вақт интервалининг катталиги бўлсин. Бу системанинг нурланиши тартибдаги даврга (яъни тартибдаги частота) эга бўлади. орқали эса система ўлчамларининг катталик тартибини белгиласак, қуйидаги қайси муносабат ўринли?


+вақт
-вақт .
-вақт .
-вақт .

205. Системада зарядлар тақсимоти сезиларли даражада ўзгарадиган вақт интервалининг катталиги бўлсин. Бу системанинг нурланиши тартибдаги даврга (яъни тартибдаги частота) эга бўлади. орқали эса система ўлчамларининг катталик тартибини белгиласак. У ҳолда вақт . Нурланишнинг тўлқин узунлиги . Қуйидаги қайси муносаюат ўринли?


+ .
- .
- .
- .

206. Тўғри жавобни топинг ?


+Системанинг ўлчамлари нурлантирилувчи тўлкин узунлигидан кичик бўлиши керак.
-Системанинг ўлчамлари нурлантирилувчи тўлкин узунлигидан катта бўлиши керак.
-Системанинг ўлчамлари нурлантирилувчи тўлкин узунлигидан тенг бўлиши керак.
-Системанинг ўлчамлари нурлантирилувчи тўлкин узунлигидан катта ва тенг бўлиши керак.

207. Тўғри жавобни топинг ?


+Зарядлар тезлиги ёруғлик тезлигидан кичик бўлиши керак.
-Зарядлар тезлиги ёруғлик тезлигидан катта бўлиши керак.
-Зарядлар тезлиги ёруғлик тезлигидан тенг бўлиши керак.
-Зарядлар тезлиги ёруғлик тезлигидан катта ва тенг бўлиши керак.

208. Агар эканлигидан бўлса, ( зарядлар тезлигининг катталиги) системанинг ўлчамлари нурлантирилувчи тўлкин узунлигидан кичик бўлиши керак. Қайси муносабат ўринли?


+
-
-
-

209. Қайси жавобда вектор потенциалнинг тўғри ифодаси келтирилган


+ , бу ерда - системанинг диполь моменти.
- , бу ерда - системанинг диполь моменти.
- , бу ерда - системанинг диполь моменти.
, бу ерда - системанинг диполь моменти.
-
210. Магнит майдон ва системанинг диполь моменти орасидаги боғланишни топинг
+
-
-
-

211. Электр майдон ва системанинг диполь моменти орасидаги боғланишни топинг


+
-
-
-

212. Қандай нурланишни диполь нурланиш деймиз?


+Кўрилаётган яқинлашишда нурланишни системанинг диполь моментидан олинган иккинчи ҳосила орқали аниқланади.
-Кўрилаётган яқинлашишда нурланишни системанинг диполь моментидан олинган биринчи ҳосила орқали аниқланади
-Кўрилаётган яқинлашишда нурланишни системанинг диполь моментидан олинган иккинчи дифференциал орқали аниқланади
-Кўрилаётган яқинлашишда нурланишни системанинг диполь моментидан олинган биринчи дифференциал орқали аниқланади


213. Жумлани тўлдиринг: Зарядлар фақат улар ___________ ҳаракат қилганларидагина нурланиш бўлиши мумкин.
+тезланишли
-тезликли
-имплусли
-энергияли

214. Жумлани тўлдиринг: ________________ ҳаракат қилаётган зарядни у тинч турадиган инерция системада қараш мумкин, тинч турган зарядлар нурланмайди. .


+текис
-текис бўлмаган
-тезлик билан
-тезланиш билан

215. Дипол нурланиш интенсивлиги тенг:


+ .
- .
- .
- .

216. Вектор потенциал учун қайси муносабат тўғри эмас


+
-
-
-

217. Гапни тўлдиринг: Электр дипол моментнинг ўртача қиймати маънога эга. Бирлик ҳажмга тўғри келувчи электр дипол моментини __________ вектори деб аталувчи катталик.


+қутбланиш
-диполь
-тўлиқ эркин заряд
-ўртача ток зичлиги

218. Жисмнинг электр дипол момент тенг


+ , бу ерда - қутибланиш
- , бу ерда - қутибланиш
- , бу ерда - қутибланиш
- , бу ерда - қутибланиш

219. Қутибланиш вектори ифодасини топинг ?


+ .
- .
- .
- .

220. Жумлани давом эттиринг: Жисмда қандайдир локал зарядлар пайдо бўлди деб қараш мумкин. Бундай зарядлар атомни тарк этмаганлиги учун боғланган зарядлар деб аталади. Унинг зичлиги ______ зичлигининг ўртачасига тенг.


+заряд
-импульс
-қутибланиш
-энергия

221. Боғланган зарядлар ифодасини топинг ?


+ .
- .
- .
- .

222. Ток зичлигининг ўртача қиймати умуман олганда ташқи __________________ кучланганликларига боғлиқ бўлиши мумкин


+электр ва магнит майдон
-электр майдон
-магнит майдон
-электр ёки магнит майдон

223. Муҳитда ўртача ток зичлиги қандай вектор?


+қутб вектори.
-скаляр вектор
-аксиаль вектор
-скаляр ва аксиальным вектор

224. Муҳитда ўртача ток зичлиги қандай вектор?


+на скаляр ва на аксиаль вектор
-скаляр вектор
-аксиаль вектор
-қутб вектор эмас.

225. Муҳитда ўртача электор майдон кучланганлиги қандай вектор?


+қутб вектор.
-скаляр вектор
-аксиаль вектор
-скаляр ва аксиаль вектор

226. Муҳитда ўртача электор майдон кучланганлигининг вақт бўйича ҳосиласи қандай вектор?


+қутб вектор.
-скаляр вектор
-аксиаль вектор
-скаляр ва аксиаль вектор

227. қандай вектор?


+қутб вектор.
-скаляр вектор
-аксиаль вектор
-скаляр ва аксиаль вектор

228. қандай вектор?


+аксиаль вектор
-қутб вектор
-скаляр вектор
-скаляр ва аксиаль вектор

229. қандай вектор?


+аксиаль вектор
-қутб вектор
-скаляр вектор
-скаляр ва аксиаль вектор
230. қандай вектор?
+ скаляр вектор
-аксиаль вектор
-қутб вектор
-скаляр ва аксиаль вектор

231. Қутб векторини топинг


+
-
-
-

232. Қутб векторини топинг


+
-
-
-

233. Қутб векторини топинг


+
-
-
-

234. Қутб вектори бўлмаган векторни топинг


+
-
-
-

235. Қутб вектори бўлмаган векторни топинг


+
-
-
-

236. Қутб вектори бўлмаган векторни топинг


+
-
-
-

237. Қайси векторлар қутб векторлари


+ .
- .
- .
- .
238. Ток зичлигининг ўртачаси қуйидаги ифодага тенг
+ , бу ерда ва муҳитнинг хоссаларини ифодаловчи скаляр катталиклардир.
- , бу ерда ва муҳитнинг хоссаларини ифодаловчи скаляр катталиклардир.
- , бу ерда ва муҳитнинг хоссаларини ифодаловчи скаляр катталиклардир.
- , бу ерда ва муҳитнинг хоссаларини ифодаловчи скаляр катталиклардир.

239.


Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish