Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet168/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Барг 
массасининг 
энг 
маҳсулдорлиги
бўлиб 
Н.отофора, 
томинтозиформа, Н.томентоза ва Н.сетчелин I турлар ҳисобланади.
Поясининг узунасига ўсувчанлик ва барг массасининг тўпланиши 
динамикаси бўйича Никотиана турларини кўйидаги гуруҳларга ажратиш 
мумкин. 
а) поясининг ўсувчанлиги ва барг массасининг кўчли тўпланиши – 
вегетация даври қисқа бўлган турларнинг ҳаммаси: 
б) поясининг ўта ўсувчанлиги ўртача ва барг массасининг ўртача 
тўпланиши – вегетация даври ўртача бўлган турларнинг ҳаммаси: 
в) поясининг ўсувчанлиги сўст ва барг массасининг сўст тўпланиши – 
вегетация даври узоқ давом этадиган турларнинг ҳаммаси. 
Ўрғочи гаметофитнинг
(уруғчиларни) эркак гаметофитга (чангчиларга) 
нисбатан эртароқ вояга етилиши қулай турлар аро чатиштиришни чегараларини 
кенгайтириши мумкин, айниқсаи ота она жуфтларини бир биридан 
уруғчиларнинг катталиги билан фарқ қилганда. Эркак гаметофити (чангчи) 
уруғлатиш қобилияти гулларини очилиши олдида бошланади ва 15 кун 
давомида сақланганда ўзгармас ҳолда давом этади; кейинчалик чангларни 
кариши билан, уруғнинг сифати ва сони пасаяди. Никотиана турлари 
чангларининг умумий ҳаѐтчанлиги хлорли кальций ўстида эксинаторда 
сақланганда 15–60 кун (турга боғлиқ) давом этади. 
Қора илдиз чиришга 
чидамлилигига қараб Никотиана турларини 
кўйидаги гуруҳларга бўлиш мумкин: 
а) иммунитетли – Н.дубнеи ва бошқа, ҳаммаси 18 тур; 
б) чидамли – Н.мегалосифон ва бошқа, жами 5 тур: 
в) касалланишга мойил Н.лангедордеин ва бошқа, жами 5 тур. 
Тамаки навлари иккинчи ва учинчи гуруҳга мансуб, шумғияга 
чидамлигига қараб кўйидаги гуруҳларга ажратилган. 
а) зарарланмайдиган – йўқ; 
б) кўчсиз зарарланадиган – Н. нудикаулис ва бошқа, жами 12 тур. 
в) ўртача зарарланадиган Н. сўавеаленс ва бошқа жами 17 тур. 
г) кўчли зарарланадиган – Н. гляўка ва бошқалар – жами 17 тур.
Ўрганилган Никотиана турларининг алкалоид мажмуий ҳар хил 
миқдордаги никотин, норникотин ва анабазиндан иборат: 


202 
а) Никотин кўпроқ ва бошқа алколоидларнинг сақланиши кам бўлган Н. 
экспельспор ва бошқалар жами 15 тур. 
б) Норникотин кўпроқ ва бошқа алколоидларни кам сақланиши – Н. 
глютиноза ва бошқа ва бошқа жами 20 тур. 
в) Анабазин кўпроқ ва бошқа алколоидларни кам сақланиши – Н.гляука; 
г) Никотин ва Норникотинни тенг миқдорда бўлиши Н.тригонофла ва 
бошқа жами 4 – тур. 
д) Норникотин ва анабазинни тенг миқдорда бўлиши Н.дубнеи. 
е) Турли алколоидларнинг таркиби ва бир бирига нисбати йил сайин 
ўзгариши кўзатилади: 
ж) Углевод – оқсил нисбати (“Шмук” сони) ѐввойи турларининг 
ҳаммасида Н.табакумга макбўллиги камроқ аммо турларининг кўпчилигида 
Н.рустикага нисбатан баландроқ. 
з) Дегустация асосида баҳолашда Никотиананинг 8 тури ўзининг ѐқимли 
томони хиди бўлмаган хушбўйлилиги билан ажралиб туради: айниқса 
қимматли бўлиб, меванинг ва атирларнинг хушбўй хиди сақлайдиган 
Н.отофтора ва Н.арентени ҳисобланади.
й) Ўрганилган Никотиана турларининг ҳаммасининг ўткирлиги кўчсиз ва 
таъмнинг сифати паст.
ВИТИМда ўтказилган тадқиқотлар натижасида тамакининг кўп навлари, 
жўмладан 
Самсунлар 
қора 
илдиз 
чиришига 
нисбатан 
чидамли 
популяциялардир. 
Касаллика чидамлилигини ўзгарувчанлиги жуда кенг микѐсда. Бир 
навнинг ўзида кўчли зарарланадиган ўсимликлар билан бир қаторда кам 
зарарланадигандан ташқари ҳатто мутлоқ соглом ўсимликлар ажратилади.
Қора илдиз чиришига қаратилган тур ичида танлаш усулида 
кўлланилиши ижобий натижаларга олиб келади. П.М. Грўшевая (Левых) 
зарарланишга мойил Трапезонд 93 дан танлаш натижасида чидамли Трапезонд 
Л навини В.Н. Космодемьянский иккита касалликка мойил Остролист 2747 ва 
Трапезонд 2736, ота – она навларидан ҳосил бўлган уруғлар кўчатини 
инфекцион фонда кетма – кет йўналтирилган танлаш йўли билан қора илдиз 
чиришга чидамлили Остролист 450 навини ҳосил килди.
Систематик танлаш ўтказилиши натижасида қора илдиз чиришга чидамли 
Самсуннинг саноат навларини қатор линиялари ҳосил қилинган.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish