Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Муҳокама учун саволлар: 
1.
Мошнинг ҳалқ хўжалигида аҳамияти. 
2.
Мошнинг келиб чиқиш маркази ва тарқалиши. 
3.
Мош гулининг тузилиши. 
4.
Мош селекциясининг вазифалари. 
5.
Мош селекциясининг ютуқлари. 
1.5. ЛОВИЯ СЕЛЕКЦИЯСИ 
 
Ловия – қимматли озиқ-овқат ўсимлиги. Унинг уруғлари ва яшил 
дуккаклари тўғридан – тўғри ѐки консерваланган ҳолатда истеъмол қилишади. 
Уруғларининг таъми яхши, тез пишади ва ҳазимланади. Уруғларида 28-30 %, 
яшил дуккакларида 18 % оқсил сақланади. Унинг яшил дуккакларида 2 % қанд, 
шунингдек 100 г массасида 22 мг витамин сақланади. Ловия ҳамма худудларда 
экилдаи. Йирик уруғли ловиянинг ватани Америка, майда уруғли ловия (мош) 
нинг ватани Жанубий Осиѐ. Жахон деҳқончилигида ловия 27 млн гектар 
майдонга экилади. Уруғ ҳосилдорлиги 3-3,5 т/га.
Систематикаси ва келиб чиқиши. 
Ловия Fobaceae оиласи, Phaseolus 
туркумига мансуб бўлиб, унинг 200 дан зиѐд турлари бўлиб, улардан 20 га 
яқини экин сифатида фойдаланилади, қолганлари ѐввоий холда. 
Келиб чиқиши билан ловия турлари икки географик гуруҳга бўлинади: 
Америкалик ва Осиѐлик гуруҳга. Америкалик гуруҳга хос дуккагининг йирик 
ясси шакллили ва унинг учида узун тумшуқчали, дуккакгида уруғ сони кам, 
уруғлари йирик. Бу гуруҳга қуйидаги кенг тарқалган турлари киради: одиий 
ловия (Phaseolus vulgaris L) – пояси тук ѐки чирмашадиган, дуккагида 3-5 уруғи 
бўлади. 1000 уруғ вазни 200-400 г, уруғ ранги турлича, оқдан тўқ сариққача; 
кўп гулли ловия (Phaseolus multiflorus ѐки Phaseolus coccineus L) – пояси узун 
чирмашадиган, гуллари оқ ва қизил рангли, уруғлари йирик, 1000 уруғ массаси 
700-1200 г; ўткир баргли ловия (Phaseolus acutifolius Auzay) – пояси туп 
шаклида, дуккаклари ясии, уруғи нисбатан майда 1000 уруғ массаси 100-140 г, 


71 
қурғоқчиликка чидамли; Памаловияси ѐки ойсимон ловия (Phaseolus lunatus L) 
тупсимон шаклда, кенг қисқа ясси дуккакларида 2-3 дона уруғлари бор, тез 
ѐрилади. Осиѐли ловия турларининг дуккаклари цилиндирик шаклида 
тумшиқчаси йўқ, уруғи кўп, майда (1000 уруғнинг вазни 30-60 г). Улардан экин 
сифатида энг кўп тарқалгани олтинсимон ловия (Phaseolus aureus Roxb). Ўрт 
Осиѐда мош деб аталади. Кенг майдонларда асосан оддий ловвия экилади. У 
тропик Америкадан келиб чиққан. Перу ерларида қадимий замонларда экилиб 
Европага XVI асрда, Россияга XVII – XVIII асрларда киритилади. Шимолий 
худудларда бу экин XX асрда пайдо бўлади. Ловия Туркманистонда энг кўп 
тарқалган экиндир.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish