Д. Т. Абдукаримов


Соянинг морфобиологик хусусиятлари



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Соянинг морфобиологик хусусиятлари. 
Соя бир йиллик, ўтсимон 
ўсимлик, вегетация даври 75 кундан 200 ва ундан кўп кунгача давом этади. 
 
Илдиз тизими ўқ илдиз. Унинг устки қисмида тупроқнинг 0–10 см қатлами 
ва асосий илдизидан 6–10 см радиусида симбиотик аппарат шаклланади. 
Туганакчалар юмалоқ (шар шаклида), диаметри 2 – 4 мм дан 8 мм гача.
Уруғпаллалари тупроқ юзасига чиқиб туради. Гипоқотиль – яшил ѐки 
бинафаша тусли. Унинг яшил ранглилиги гулининг оқ ранглилиги билан, 
бинафша ранги эса – бинафша ранглилиги билан корреляцияли ҳолатда. 
Ўсимлик бўйи пакана бўйлиларда 20 см дан баланд бўйлиларда 200 см гача 
бўлади. Аксариат навларнинг бўйи 60–180 см. Поясининг хусусиятига қараб 
соянинг шакллари икки гуруҳга бўлинади: 1) детерминант бўлмаган шаклли – 
уларнинг учидаги куртаги ўсувчан ва қулай шароитда поясининг ўсиши ва янги 
генератив органларини ҳосил бўлиши узоқ давом этади; 2) детерминант шаклли 
– пояси гул шингили билан тугайдиган, поянинг ўсиши устки шингилни 
шаклланиши билан тугайди, улар биринчиларига нисбатан кучлироқ ўсади ва 
кўпроқ ҳосил қилади ҳамда бу шаклдаги соя эртапишар бўлиб ҳисобланади.
Жаҳон селекциясида соянинг мавжуд навларини детерминант шаклига 
ўтказиш ҳаракатлари килинмоқда.
Соянинг аксариат шаклларининг пояси, шохлари ва барг бандлари қўнғир, 
сариқ ѐки бўз тукчалар билан қопланган. Рангланиши унинг генотипига боғлик.
Барглари мураккаб, уч баргчали текис қирғоқли. Баргларнинг узунлиги 4–
18 см, эни 1,4–12 см, шакли кенг тухумсимон шаклидан – ланцет шаклигача, 


54 
устки юзаси силлиқ ѐки енгил пуфакчали чўтир. Пишганда барглари сариқ 
рангли бўлиб тўқилади, айрим навларнинг поясида сақланиши мумкин.
Соянинг гуллари майда,
деярли хидсиз (шунинг учун соя гулига 
ҳашоратлар кам учиб келади), барг қўлтиғида шингил бўлиб жойлашган. 
Тугунчаси бир мева баргчали, бир уяли бўлиб, унда бир неча уруғ куртаги 
ривожланиб ҳосил бўлади. Уруғчининг бўйни (пойчаси) баланд эмас, бирмунча 
эгилган, тумшуқчаси кенгайган, ясси ѐпишқоқ. (2–расм) 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish