Conference Paper


Foydalanilgan adabiyotlar



Download 12,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/342
Sana19.02.2022
Hajmi12,16 Mb.
#458955
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   342
Bog'liq
Kitob

Foydalanilgan adabiyotlar: 
1)
Azimov Sh.Yu., Tojiyev F.X. Anorganik moddalarning fizika – kimyoviy analizi. –
Toshkent: O’qituvchi, 1977.-132 b.
2)
Azimov Sh.Yu., Ismatov A.A., Fedorov N.F. Апатиты их редкоземельные стекол 
литиевоалюмосиликатной системы. –M.-Л.: Химия, 1964.-120 с. 
3)
Begman E.F., Pufanov Yu.G., Fedopchenko I.N. Кристаллография, минерология,
петрографика и рентгенография. –М.: Металлургия, 1990-262 с. 
ГАЗЛАР ТАХЛИЛИНИНГ ОПТИК УСУЛЛАРИ ВА ГАЗ 
АНАЛИЗАТОРЛАРИ. 
Гулбоев Я.И., Холмўминова Д.А. Исомиддинов Ж.К. 
JizPI 
Оптик усулларда моддаларни аниқлашда оптик зичлик, синдириш коэффиценти 
ва 
бошқаларнинг 
текширилаётган 
модда 
концентрациясига 
боғлиқлигидан 
фойдаланилади. Газлар таҳлилининг оптик сенсорлари сигналини аниқлаш
моддаларни оптик диапазондаги электр магнит тўлқинлари билан ўзаро таъсир 
самарасини ўлчашга асосланади. Маълумки, оптик диапазонга электормагнит тўлқин
узунлигининг 100 дан 100 000 гача бўлган соҳалари киради. 
Оптик усуллар ўлчанадиган катталикнинг турига, хоссасига, ўлчаш усулига, 
ишлатиладиган асбобларнинг хусусиятига қараб бир неча турларга бўлинади. 
Қутбланувчи нурни таъсир самарасини ўлчашга асосланган усулларга 
рефрактометрия, интерферометрия ва поляриметрия усуллари киради. Моддага ёруғлик 
нурининг ютилишини ўлчашга асосланган усуллар адсорбцион усул дейилади. Бунда 
сигнал ёруғликни модда молекулалари ёки ионлари томонидан ютишини ҳисобга олиб, 
молекуляр – абсорбцион – колориметрия, фотоколориметрия, спектрофотометрия 
ҳамда атом – абсорбцион усулларга бўлинади. 
Моддадан чиқадиган нурнинг равшанлик даражасини ўлчашга асосланган 
усуллар эмиссион усуллар дейилади ва молекуляр – эмиссион (эмиссион спектрал ва 
аланга фотометрияси), атом – эмиссион усулларга бўлинади. Эмиссион спектрал таҳлил 
усуллари газ ҳолидаги моддаларнинг атомлари ёки ионлари тарқатадиган нурнинг 
тўлқин узунлиги, интенсивлигини ўлчашга асосланган. Газларнинг нур тарқатиши 
текширилувчи модданинг, намунанинг таркибига боғлиқ бўлади. 
Абсорбцион – оптик усуллар газлар таҳлилида камроқ тарқалган бўлиб, водород, 
аммиак ва метан каби газлар инфрақизил нурларни, хлор, азот, симоб буғлари эса 
ултрабинафша нурларни ютади. 


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
107 
Спектрнинг инфрақизил соҳасида ишлайдиган газ сенсорларида нурлатгичлар 
сифатида 700–800 
о
С гача қиздирилган спираллардан фойдаланилади. Спектрнинг 
ултрабинафша соҳасида ишлайдиган газ сенсорларида эса нурланиш манбаи бўлиб газ–
разряд лампаси хизмат қилади.
Инфрақизил газ анализаторида нур қабул қилгичда энергиянинг ютилиши 
сабабли температуранинг ўзгариши, шу билан бирга босимнинг ўзгариши вужудга 
келади. Бу тебранишларни тегишли ўлчаш асбоби нур қабул қилгич микрофоннинг 
мембранаси қабул қилади. Бундай газ анализаторни оптик – аккустик анализаторлар 
дейилади. Унинг асосий авфзаллиги универсаллигида бўлиб, бу усулда кўпчилик 
моддаларнинг инфрақизил ютилиш спектри бир-биридан фарқ қилишидан 
фойдаланилади.
Оптик аккустик газ анализаторлари газ ва буғларнинг маълум тўлқин 
узунлигидаги инфрақизил нурларни танлаб ютишга асосланган. Агар газ қатлами 
орқали инфрақизил нурлар утказилса, улардан фақат тебраниш частотаси газ 
молекулаларининг хусусий тебраниш частоталарига тенг бўлган нурларгина ютилади. 
Молекулаларнинг тебраниш частотасидан фарқ қиладиган частотадаги нурлар эса 
газдан ўзгармасдан ўтади. Хар қайси газ ўзига хос спектрлар соҳасидаги маълум 
хоссали радиацияни ютади. Бу эса оптик – аккустик усуллар билан газларни таҳлил 
қилишни танлаб ўтказишга имкон беради.
Фотокалориметрик газ анализаторларида модданинг концентрацияси эритма ёки 
лентанинг интенсив бўлишига қараб аниқланади. Эритмали ва лентали 
фотокалориметрик газ анализаторлари ёрдамида H
2
S, SO
2
, NH
3
, Cl
2
, NO
2
, NO каби 
газлар аниқланади.
Масс – спектрометрлар газларни таҳлил килишда энг такомиллашган 
асбоблардан биридир. Таҳлилда модданинг молекулалари ионлаштирилади, тезлатувчи
электронларни электр майдонида тезлатилади ва электронлар коллекторида тутиб 
қолинади. Ион дастанинг таркиби таҳлил қилинаётган газ аралашмасининг молекуляр 
таркибига мос келади. Магнит майдонини кучланиши аста-секин ўзгартириб 
борилганида текширилаётган газнинг молекуляр таркибини тавсифловчи ион токлари 
спектори ёки масс – спектрлари ёзилади. Масс – спектрометрнинг конструкцияси 
таҳлилий ва ўлчаш қисмларидан иборат. Таҳлилий қисмда ион дасталари ҳосил 
қилинади ва массалари бўйича ажратилади. Ўлчаш кисми ионлар манбаасини ва ишга 
тушириш тизимини стабиллашган кучланиш билан таъминлашга, ион токларини ўлчаш 
ва қайд этиш учун мўлжалланган. 

Download 12,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish