Conference Paper


ЭГИЛИШДА ИЧКИ ЗЎРИҚИШ КУЧЛАРИНИ АНИҚЛАШ ВА УЛАРНИНГ



Download 12,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/342
Sana19.02.2022
Hajmi12,16 Mb.
#458955
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   342
Bog'liq
Kitob

ЭГИЛИШДА ИЧКИ ЗЎРИҚИШ КУЧЛАРИНИ АНИҚЛАШ ВА УЛАРНИНГ 
ЭПЮРАСИНИ ҚУРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС УСЛУБИ 
Қурбонов А.Т., Қурбонов Х.А. 
Термиз давлат университети, ТДТУ Термиз филиали 
Маълумки, техник конструкциялар ва қурилиш соҳаларида эгилишга қаршилик 
кўрсатувчи қисмлар жуда кенг қўлланилади. Уларни лойиҳалаш жараёнида албатта 
қайси қисми ёки нуқтаси хавфли эканлигини билиш жуда муҳим шартлардан бири 
ҳисобланади. Шундай экан, бу соҳа вакиллари эгилишга қаршилик кўрсатувчи қисмлар 
кўндаланг кесимларида ҳосил бўладиган ички зўриқиш кучларини аниқлаш усуллари 
ва уларнинг эпюраларидан фойдаланишни билишлари зарурдир. Қуйида уларни 
аниқлашнинг янгича услуби тавсия этилади. Масалан: икки таянчга маҳкамланган 
тўсин берилган бўлиб, у тўпланган куч (F), эгувчи момент (M) ва тенг тақсимланган 
куч (q) билан юкланган бўлсин, ушбу тўсиннинг ички зўриқиш кучларини аниқлаш ва 
уларнинг эпюраларини қуриш вазифаси қўйилган бўлсин. Уларнинг қийматлари 
схемада берилган.
Бу схемадан таянчлардаги реакция кучлари келтириб чиқарилади. Тўсин учта куч 
участкасидан иборат. Уларни Рим рақамлари билан ўнгдан чапга қараб белгилаб 
чиқамиз ва ҳар бир участкадаги ички зўриқиш кучларини ҳисоблаш учун фикран кесиш 
усулидан фойдаланамиз.
Қирқимни CD участкадан бошлаймиз. Қирқим катталигини CD участканинг 
ихтиёрий нуқтасигача олиш мумкин. Ушбу қирқим тўсинни икки (ўнг ва чап) 


Техник ва технологик фанлар со
ҳ
аларининг инновацион масалалари. ТДТУ ТФ 2020 
243 
қисмларга ажратади. Тўсин кўндаланг кесимидаги ички зўриқиш кучларни аниқлаш 
учун қирқимнинг ихтиёрий томонини танлаш мумкин. Аммо камроқ юкланган қисмини 
танлаган маъқулроқ. Демак бу унинг ўнг қисми бўлади. 
Тўсиннинг ўнг чекка нуқтасидан токи кесилган нуқтагача бўлган масофани
билан белгилаб, унинг катталиги га тенг эканлигини билган ҳолда чап 
қисмини вақтинча ташлаб юборамиз. Ушбу кесимдаги кўндаланг куч қуйидагига тенг 
бўлади. 
Бу ерда кўндаланг куч биринчи участканинг барча қисмида бир хил қийматга 
эга.
Эгувчи момент қуйидагича аниқланади. 
Бундан F манфий чунки, тўсиннинг ушбу қисмида пастки қатлам сиқилади. 
Олинган тенгликдан кўринадики, эгувчи момент чизиқли ўзгаради. Шунинг учун 
эпюра қуришда ушбу участка учун икки нуқтадаги қийматнинг аниқланиши етарли 
бўлади. 
бўлганда 
бўлганда 
Кесимнинг ВС участкасидаги ички зўриқиш кучларини аниқлаймиз. Юқоридаги 
сингари иккинчи участканинг ихтиёрий нуқтасидан иккинчи қирқимни ўтказамиз ва 
унинг ўзгарувчан ўлчамини z
2
билан белгилаймиз. Унинг катталиги га тенг. 
Мувозанат тенгламаларини тузиб ҳисоблаймиз. 
Эгувчи моментни аниқлаймиз. 
бундан ўзгарувчан қийматга эга, шунинг учун иккинчи участкадаги момент эпюраси 
парабола кўринишида ҳосил бўлади. Маълумки, парабола чизиш учун камида учта 
нуқтадаги қиймат аниқланиши керак, баъзи ҳолларда кўринишига қараб икки нуқтадан 
ҳам аниқланиши мумкин.
кН
F
F
Q
i
y
30
1





1
z
m
z
5
,
1
0
1


1
1
30
1
z
z
F
m
М
i
x








0
0
30
)
0
(
1
1





z
М
x
0
1

z
m
z
5
,
1
1

кНм

Download 12,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   342




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish