Бухоро озик-овкат ва енгил саноат технологияси институти «озик-овкат махсулотлари технологияси» факультети «умумий химия» кафедраси



Download 1,52 Mb.
bet15/56
Sana21.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#51080
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56
Bog'liq
УМУМИЙ ВА АНОРГАНИК ХИМИЯ

ХЛОР +4 ВА Сl +6 БИРИКМАЛАРИ.
Хлор +4 зарядли бирикмаси сифатида СlO2 ни куриб чикиш мумкин.

СlO2 валентлиги туйинмаган бирикма булганлиги учун хам кайтарилиш, хам оксидланиш хоссасига эга:
ClO2 + e- ClO2- (1)
ClO2 – e- ClO2+ (2)
Биринчи реакция купрок амалга ошади, шунинг учун ClO2 кучли оксидловчи, масалан: PbO + 2ClO2 + 2NaOH PbO2 + 2NaClO2 + H2O
Хлор (IV) оксиди ёругликка аста-секин парчаланади, температура кутарилганда портлаш билан парчаланади.
Хлор (IV) оксиди ClO2 когоз массасини окартиришда ишлатилади. Хлор (VI) оксиди ClO3 оддий шароитда тук кизил рангли мойсимон суюклик, эркин холда ClO3 баркарор модда.
Хлор (VI) оксиди хам ClO2 -га ухшаган валентлиги туйинмаган:
ClO3 + ClO3 + H2O HClO3 + HClO4
Галогенлар каторига кирувчи бром ва иод тугрисида кискача маълумот.
Бром табиатда бирикмалар холида учрайди, унинг NaBr, MgBr2 бирикмалари денгиз сувининг 0,006 фоизини ташкил этади. Табиатда учрайдиган хлор бирикмалари конида, масалан, KCl тузлари конида хам бром бирикмалари булади.
Бром турли органик ва анорганик бирикмалар тайёрлашда ишлатилади. Бромдан баъзи дорилар, антидетонаторлар ишлаб чикаришда, фото ва кино материаллари саноатида фойдаланилади.
Йод (J) оз микдорда денгиз сув таркибида булади. Денгиз усимликлари йод бирикмаларини узида туплайди. Бундай усимликлар танасида 1 фоизгача йод булади. Йод инсон хаети учун нихоятда зарур элементдир. Организмда йод етишмаса, турли касалликлар - букок, хотира пастлиги пайдо булади.
Иодидлардан иод ажратиб олиш учун уларга хлор таъсир эттириблади. Бунда хлор иодни ажратиб чикаради (оксидлайди):
2NaJ + Cl2 J2 + 2NaCl
Йод турли йод бирикмалари тайёрлашда ишлатилади. Йоднинг спиртдаги (5%-ли) эритмаси антисептик модда сифатида ишлатилади. Йоднинг радиактив изотопи рак ва калкон бези (букок) (щетовидная железа), атериосклероз касалликларини даволашда ишлатилади.
Йод ва бромнинг сувдаги эритмалари аналитик химияда (йодометрия ва броматометрия усулларида) оксидловчи сифатида ишлатилади.
Галогенларнинг хоссалари бир-бирига ухшашлиги сабабли факат хлорнинг хоссаларини урганиб бром ва йод химиявий хоссаларига батафсил тухталмадик.



Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish