Бухоро давлат университети


Циатеянамолар қабиласи –Cyateales



Download 12,83 Mb.
bet17/93
Sana10.03.2022
Hajmi12,83 Mb.
#488702
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   93
Bog'liq
ботаника мажмуа2017 7

Циатеянамолар қабиласи –Cyateales.

Бу кабилнинг укорида курсатилган дарахтсимон вакилларидан ташкари бир канча утчи вакиллари ҳам мавжуд. Утчил вакиллари орасида тропик зонада усувчи турлардан ташкари бир канча муътадил иклим шароитда тарқалган вакиллари ҳам бор.


Марказий Осиё худудида учрайдиган вакрилларидан эркак паортникли курсатиш мумкин. Эркак папортник (Dryopteris Filixmass) сплониядошлар (Aspleniaceae) оиласига мансуб бўлган купйиллик утчил Ўсимлик. Эркак паортник Расиянинг игна баргли ва аралаш ўрмонларнинг остида кенг тарклган. Унинг ареали бир мунча катта худудларни эгаллайди.
Гренландия ва Скандинавиядан Мексика ва Ўрта ер денгизигача Кольский ярим оролида Кавказнинг тоғ - ўрмонларигача Ўрта Осиё ва Жанубий Сибиргача тарқалган.
Эркак папортникнинг йўғон қия кўтарилувчи илдиз пояси ташқи томондан юмшок тангчалар ва барг бандининг қолдиқлари билан қопланган. Илдиз поясининг учки қисимидаги ўсиш конусининг атрофида кўрта к ҳосил бўлиб, улардан кинчалик барг тараққий этади. Кўрта клардан 2- йилдан ҳосил бўлган барг гажжак симон уралган бўлиб, унинг ташқитомони кўнгир рангли тангачалар билан копланган. Факат гина учинчи йилнинг бахорида гажжаксимон барг очилиб тўлиқ тараққий этган йирик 1-1,5 узунликдаги куш патсимон мураккаб барга йуналади. Баргнинг томирланиши турсимон ёки дихотомик. Ўтказувчи барглари концентрик типда. Баргининг анатомик тузилиши гулли Ўсимликларнинг баргини анатомик тузилишига бир мунча ўхшаш: устки ва остки томонидан эпидермик билан копланган. Устунсимон тукима заиф тараққий этган. Унинг остида эса яхши тараққий этган булутсимон тукимани куриш мумкин Лабчалар баргининг остки қисмида ўрнашган. Илдиз поясининг анотомик тузилиши диктостель типда. Кселемаси норбонсимон тарахоидлардан ва паренхим ҳужайрадан флоэмаси эса тусимон найлардан ва лубсион парехималрдан ташкил топган.
Эркак папоротникнинг куш патсимон мураккаб баргидаги навбат сегментлари(баргчалари) кетма-кет жойлашган ва уткир учли 2- навбат сегментларини четлари тишсимон киркилган ва учки қисми уткир эмас. Иккинчи навбат сегментларининг характерли белгиси унинг ўрта томирида спорангиялар гурухи соруслар ҳосил бўлади. Сорусни кундаланг козиб текширганда унинг ўрта қисмида сорусни икки уяча жаратиб турувчи плацент кисимни куриш мумкин. Сорус ташқи томондан буйрксимон шакилдаги пардасимон юпка коплагич – индизий билан копланган. Индузий сорусни механик зарарланишидан саклайди. Соруснинг ички қисмида спорангиялар банди ёрдамида плацентга ёпишган холда жойлашган. Эркак папоротникнинг спорангияси дискасимон шакилда бўлиб, у эпидермиснинг битта ҳужайрасидан тараққий этади. Спорангия деври каватли. Спорангияни ташқи томондан халка шаклида ураб турувчи ҳужайранинг пўсти нотекис жойлашган. Бу кават спорангиянинг учки қисмидан бошлаб, унинг кариб 4/3 қисмини ураб олувчи ҳужайралар қалин пўстли бўлиб, колган қисми юпка пўстдан ташкил топган. Спорангияни ураб турувчи қалин пўсти ҳужайралар, споралр очилгандан кейинуларнинг тарқалишига катта роль уйнайди. Унинг механизми шундаки спорангия ичида архоспориял ҳужайралардан ҳосил бўлган споралар етилган пайтда қалин пўстли ҳужайраларнинг ичида босим ошади. Қалин пўстли спорангия ҳужайраларидаги 4 та ҳужайра деворидан ички ва 2 та ён радиал девори қалинлашган, бўлиб устки томонидаги ҳужайра девори эса юпка бўлади. Унинг юпка қисми оркали ҳужайра ичидаги ширанинг концентрацияси ошиб осмотик босим купаяди. Кейинчалик споралар отилган пайтда ҳосил бўлган босим таъсирида қалин деворидаги ҳужайралар ички томонга эгилган холатдан бирданига ташқи томонга қараб кайрилиб очилиши туфайли спорангиянинг бпка девори ҳужайралари жойлашган қисмидан очилиши натижасида споралар ташқи мухитга сочилиб кетади.
Спорафитдан қулай шароитда юраксимон шакилдаги каттлиги 4мм гача ортадиган яшил гаметофит тараққий этади. Гаметофити 2 жинсли. Юраксимон уйикнинг пастида архегонийнийлар, ризоидларнинг ораликларида эса антеридийлар жойлашган. Сперматазоидлари куп хивчинли. Уруғланиш намлик ёрдамида боради. Зиготадан тараққий этган муртак тиним даврини утмасдан усиб ён эркак папоротник спорафитига айтилади.
Эркак папоротник қадим замонлардан шифобахш Ўсимлик сифатида ишлатилиб келинади. Ҳозирги пайтда ҳам илмий медицина илдиз поясидан олиналиган филиколи препарти гижжа тушурувчи дори сифатида ишлатилади. Медицина учун илдизпояси кузда йиғилади.

Download 12,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish