Бухгалтерия ҳисоби назарияси



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/154
Sana16.02.2023
Hajmi7,79 Mb.
#911643
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   154
Bog'liq
Buxgalteriya hisobi Xolbekov 2019 [@iqtisodchi kutubxonasi]

7.3-
жадвал 
Хўжалик жараёнлари реестри 
« »............ 20... йил 
Юқорида келтириб ўтилган афзалликлар билан бирга бухгалтерия 
ҳисобининг «Бош китоб» шаклини қўллашда баъзи бир камчиликлар вужудга 
келиб, улар қуйидагилардан иборат: 
— корхона фаолияти кенг бўлса, ҳисоб ишларини оқилона ташкил этиш 
мумкин бўлмай қолади; 
— қўлланиладиган счётлар миқдори кўпайиши, хато ёзувлар акс 
эттирилишинг эҳтимолини оширади; 
— ҳисоб ходимлари ўртасида меҳнат тақсимотининг оқилона ташкил 
этилишини таъминламайди. 
Аммо, юқорида таъкидлаганидек, бухгалтерия ҳисобининг «Бош китоб» 
шаклидан кичик корхоналар фойдаланиши у ердаги ҳисоб ишларини яхши 
олиб борилишига хизмат қилади 
Бош китобда йил бошига ҳар бир маблағ ва улар бўйича қолдиқлар акс 
эттириб чиқилади. Кейин жараён мазмуни қаторида ой давомида хронологик 
тартибда ҳар бир дастлабки ҳужжат асосида хўжалик жараёнлари ёзиб 
борилади. Бунда, содир бўлган жараёнга тааллуқли сумма, иккиёқлама ёзув 
усулига кўра, корреспонденсияланган счётлар дебети ва кредитида ёзилади. 
Ой охирида ҳар бир счёт бўйича дебет ва кредит оборотлари аниқланади 
ҳамда жами дебет ва кредит оборотлари жамланиб, уларнинг тенглилиги 
Т/р 
Сана 
Хужжатнинг номи ва 
тартиб рақами 
Хўжалик 
жараёни 
мазмуни 
Сумма 
(сўмда) 
Д
Т 
К
Т 


101 
таққослаш орқали текширилади. Дебет ва кредит оборотлар йиғиндиси 
тенглиги ҳисоб ишлари тўғри акс эттирилганлигини билдиради. Дебет ва 
кредит оборотларда аниқланган сумма ўзаро тенг бўлиши билан бирга 
«Текширув суммаси» қаторидаги жами суммага ҳам тенг бўлиши керак. 
Шундан сўнг, ҳар бир счёт бўйича ой охирига қолдиқ ҳисоблаб 
чиқилади. Ой охирига аниқланган қолдиқ суммалар актив счётларда дебет 
томонида, пассив счётларда кредит томонида акс эттирилиб, уларнинг ўзаро 
тенг бўлиши шартдир. 
Сўнгра, ушбу аниқланган қолдиқ суммалар асосида корхона ҳисоботи 
тузилади. 
Бухгалтерия ҳисобининг счётлар режасига мувофиқ равишда 
бухгалтерия ҳисобининг журналь-ордер шакли намунали равишда ишлаб 
чиқилди. Бунинг натижасида хўжалик юритувчи субъектлар бухгалтерия 
ҳисоби прин- ципларига ўзгаришлар киритилди. «Журналь-ордер» шаклига 
қадар бухгалтерия ҳисобининг «Мемориаль-ордер» шакли қўлланилиб 
келарди. 
Бухгалтерия ҳисобининг «Журналь-ордер» шакли бошланғич хўжалик 
жараёни маълумотларини гуруҳлаб жамлаш принципига асосланган. Бу 
жамлашда бухгалтерия ҳисоби ҳамма бўлимлари бўйича хўжалик мулклари 
ва жараёнларини синтетик ҳамда аналитик ҳисоби таъминланади. 
Масалан, «Асосий воситалар», «Асосий воситалар эскириши», счётлари 
иқтисодий мазмуни жиҳатидан бир- бирига ўхшаш бўлганлиги сабабли 13- 
журналь - ордердан фойдаланилган ҳолда ҳисоб юритилади. 
Бош китобда қуйидагича кўринишга эга бўлади. 
«Бош китоб» журнали №… счёт бўйича бош китоб (бухгалтерия ҳисоби 
журналь-ордер шаклида)
 
………… 20… йил 
Мемориал-ордер 
бўйича сумма 
20…йил…ой…кун
бошига қолдиқ 
№ счёт
№ счёт
№ счёт № счёт жами
оборот 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т


Жами оборот 
20...йил..... ой 
... кунга қолдиқ 
Бош китобга эса ҳар бир счёт бўйича ажратилган варақларга тегишли 
маълумотлар умумий юритилган журналь-ордердан олиб ёзилади. 
Бухгалтерия ҳисобининг «Журналь-ордер» шаклида қўлланиладиган Бош 
китобнинг хусусияти шундаки, унда счёт маълумотларининг бир ойлиги 
эмас, балки, бир йил давомида ёзиб борилади. 


102 
Бош китоб журналь-ордер маълумотларини умумлаштириш, ҳисобот 
шаклларини тузиш учун ҳар бир счётлар бўйича ёзувларнинг тўғрилигини 
текшириш учун мўлжал- ланган. 
Моддий бойликларнинг миқдор-қиймат ҳисоб-китоби 
№ счёт 
Сана 
№ Мемориал 
ордер 
Жараён 
мазмуни 
Ба
ҳо
си
Д
Т 
К
Т 
Қолдиқ 
миқ
до
р

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish