Бухгалтерия ҳисоби назарияси


-расм. Иккиёқлама ёзувнинг асосланиши



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/154
Sana16.02.2023
Hajmi7,79 Mb.
#911643
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   154
Bog'liq
Buxgalteriya hisobi Xolbekov 2019 [@iqtisodchi kutubxonasi]

4.3-расм. Иккиёқлама ёзувнинг асосланиши.
Бухгалтерия ёзувининг икки тури мавжуд: 
— оддий бухгалтерия ёзуви; 
— мураккаб бухгалтерия ёзуви. 
Оддий бухгалтерия ёзувида фақат икки счёт қатнашиб, бири 
дебетланади, иккинчиси кредитланади. 


71 
Мураккаб бухгалтерия ёзувида эса уч ёки ундан ортиқ счётлар 
қатнашиб, бир счёт дебетланиши ва икки ёки ундан ортиқ счёт кредитланиши 
ва аксинча, бир счет кредитланиб, икки ёки ундан ортиқ счёт дебетланиши 
мумкин. 
4.5. Oбoрoт вeдoмoст (aйлaнмa қaйднoмa)лaрини тузиш. Улaрнинг 
турлaри, шaкли вa тузиш тaртиби 
Хўжалик юритувчи субъектларда мавжуд бўлган хўжалик маблағлари ва 
уларнинг ташкил топиш манбаларининг ҳолати ҳақида, умуман корхона 
хўжалик фаолияти, молиявий натижаларига баҳо бериш учун баланс 
тузилади. Маълумотларни балансга кўчиришдан олдин ҳисоб ишлари тўғри 
юритилганлигини ҳамда хўжалик молиявий ҳолатига баҳо бериш ва баланс 
тузиш учун айланма ведомостлари тузилади. 
Бухгалтерия ҳисоби счётлари кўриб ўтилганидек, бир хўжалик 
маблағлари ёки уларнинг ташкил топиш манбалари тўғрисида маълумот 
беради. 
Оборот 
ведомостлар 
эса 
бухгалтерия 
ҳисоби 
счётлари 
маълумотларини жамловчи жадвалдир. 
Оборот ведомостлар корхонанинг барча ўз маблағлари ва уларнинг 
ташкил топиш манбалари ҳаракати тўғриси- даги кўрсаткичларни бухгал-
терия ҳисоби счётлари маълумотлари асосида ойлар бўйича умумлаштириш 
учун очилади. 
Оборот ведомостлари икки хил бўлади: 
1. Синтетик ҳисоб, синтетик счётлари бўйича оборот ведомости. 
2. Аналитик ҳисоб, аналитик счётлари бўйича оборот ведомости. 
Оборот ведомостларида объектларнинг бошланғич қолдиғи ой 
давомидаги ҳаракати ва ой охирига қолдиғи акс эттирилади. 
Синтетик счётларда маълумотлар умумлаштирилиб, фақат пул 
кўрсаткичида ифодаланади. Синтетик ҳисоб, синтетик счётлари айланма 
ведомостлари қуйидагича шаклда бўлади: 
Счётлар 
рақами 
Счётларнинг номи 
Бошланғич қолдиқ 
(сўмда) 
Счётларнинг 
обороти 
(сўмда) 
Охирги 
қолдиқ 
(
сўмда) 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т 
Д
Т 
К
Т 
Аналитик счётларда эса натура ва бошқа ўлчов бирликлари 
қўлланилиши улар шаклини қуйидаги кўринишда бўлишини тақозо этади: 
Объект 
номи 

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish