Bt va sti ta’lim yo’nalishi 402-guruh talabasi Toshmirzayeva Dilnozaning “ Lirik asarlarni o’rganish “ mavzusida tayyorlagan taqdimoti



Download 103,49 Kb.
bet4/5
Sana21.02.2022
Hajmi103,49 Kb.
#51762
1   2   3   4   5
Bog'liq
3-Taqdimot

Бу ранг-баранглик, биринчидан, шоирнинг борлщ вокеа-ходисаларни хис килишдаги узига хослиги, бетакрорлиги билан узвий боглщ булса, тугрироги, объектив ёки субекътив моментнинг белгиловчилиги билан изохланса, иккинчидан, давр талаби, укувчи рухий дунёсининг ранг-баранг катламлари, унинг бадиий диди савияси билан богликдир» .

  • Бу ранг-баранглик, биринчидан, шоирнинг борлщ вокеа-ходисаларни хис килишдаги узига хослиги, бетакрорлиги билан узвий боглщ булса, тугрироги, объектив ёки субекътив моментнинг белгиловчилиги билан изохланса, иккинчидан, давр талаби, укувчи рухий дунёсининг ранг-баранг катламлари, унинг бадиий диди савияси билан богликдир» .
  • Шу уринда яна бир тадкикотчининг мулохазаларини кузатиш уринли куринади.

. Унинг ёзишича, «бадиий асарда объект ва субъект тили терминлари (бу ерда «тил» сузи нутк маъносида) кулланади. Адабий турлар - лирика, эпос ва драма тили уртасидаги айирма хам айнан шу нуктадан - объект ва субъект нуткидан бирининг доминантлик (устунлик) килишидан бошланади. Субъект

  • . Унинг ёзишича, «бадиий асарда объект ва субъект тили терминлари (бу ерда «тил» сузи нутк маъносида) кулланади. Адабий турлар - лирика, эпос ва драма тили уртасидаги айирма хам айнан шу нуктадан - объект ва субъект нуткидан бирининг доминантлик (устунлик) килишидан бошланади. Субъект
  • - муаллиф, объект - кахрамонлар эканлигини назарда тутсак, лирикада субъект нутки хукмронлик кнлишини сезиш кийин эмас.

Лирик асарларда бевосита реал-хаёт вокеа-ходисалар баёни эмас, балки ана шу вокеа-ходисалар натижасида муайян бир шахе калбида тугилган хис-хаяжон, туйгу-кечинмалар тасвири берилади. Демак, муайян хис-туйгу айрим олинган бир кишиники - субъектники, шу хис-туйгуни ифодаловчи хам субъектнинг узи. Масалан, Абдулла Ориповнинг «Чорлаш» шеъридан:

  • Лирик асарларда бевосита реал-хаёт вокеа-ходисалар баёни эмас, балки ана шу вокеа-ходисалар натижасида муайян бир шахе калбида тугилган хис-хаяжон, туйгу-кечинмалар тасвири берилади. Демак, муайян хис-туйгу айрим олинган бир кишиники - субъектники, шу хис-туйгуни ифодаловчи хам субъектнинг узи. Масалан, Абдулла Ориповнинг «Чорлаш» шеъридан:

Download 103,49 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish