Бозор иќтисодиёти шароитида раќобат 1-§. Раќобат ва унинг шакллари


- §. Монополия. Бозорда унинг роли ва ўрни



Download 312,5 Kb.
bet4/11
Sana23.02.2022
Hajmi312,5 Kb.
#123761
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti sharoitida raqobat

3- §. Монополия. Бозорда унинг роли ва ўрни

Монополия сўзи юнонча «моно» битта, «полис» сотаман сўзларидан таркиб топиб, иќтисодий фаолиятнинг бирор (ишлаб чиќариш, савдо ва Џоказолар) соЏасида шахс ёки кишилар гуруЏи, давлатнинг якка Џукмронлигини ифодалайди. Бу ўз табиатига кўра монополиянинг раќобат билан тўƒридан-тўƒри ќарама-ќаршилигини билдиради.


Реал Џаётда бозорда ягона фирма фаолият кўрсатадиган вазиятни топиш ќийин. Монополия термини айниќса «соф» монополия доимо шартли равишда ќўлланилади.
Мукаммал раќобат ва «соф» абсолют монополия — бу бозордаги икки ќутб, икки мантиќий чегарани ифодаловчи назарий абстракция. Уни ќуйидаги кўринишда ифодалаш мумкин.


Мукаммал раќобат ва монополия

Бозор Џолати
(вазияти)

Мукаммал ракобат

Монополия



Сотувчилар сони

Кўп

Битта

Бозорга кириш ва
чиќишдаги тўсиќлар
мавжудлиги

Йўќ

Бор(бозорга киришга)



МаЏсулот
турлари

МаЏсулот бир турда ,
стандартлашган

Бир маЏсулот



Нарх устидан назорат

Йўќ

Назорат ўрнатилади

Ишлаб чиќаришни индустрлашуви капитални концентрацияси ва марказлашувини талаб этади. Чунки янги техника-технология учун катта капитал керак. Капиталнинг концентрацияси Џамда марказлашуви, яъни раќобатчиларнинг бирлашуви ќўшилиши эса монополияга олиб келади. Таниќли иќтисодчи М. Фридменнинг фикрига кўра, монополиянинг вужудга келиш манбаи учта: а) техник зарурият; б) Џукуматнинг бевосита ёки билвосита ќўллаб-ќувватлаши; в) хусусий келишув.


Иќтисодиётда раќобат кураши икки ёќлама тенденцияда намоён бўлади. Раќобат курашининг ўзи бир томондан монополияга олиб келса, иккинчи томондан монополияларни зил кетишига олиб келади.
Монополиялар ташкил топиши, иќтисодиётдаги ќамрови ва бошќа жиЏатлари билан бир-биридан фарќ ќилади.
Монополиялар Џаќида фикр юритганда, улар фаолиятини таЏлил этганда унга турли жиЏатдан ёндашиш мумкин.
Иќтисодий адабиётларда монополия турлари ќуйидагича таснифланади:

Download 312,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish