Бошлангич синфларда арифметик амалларини урганиш ва хисоблаш куникмаларни таркиб топтириш методикаси



Download 75,5 Kb.
bet2/4
Sana24.02.2022
Hajmi75,5 Kb.
#186570
1   2   3   4
Bog'liq
1404127996 51031

Огзаки хисоблашлар:
1.Хисоблашлар ёзувларсиз(яъни мияда бажарилади) ёзувлар билан тушунтириб бериши мумкин.Бунда ечимларни:
а) тушунтиришларни тула ёзиш билан (яъни хисоблаш усулини дастлабки мустахкамлаш боскичида ) бериш мумкин.9+5=9+(1+4)=(9+1)+4=10+4=14
43+5=(40+3)+5=40+(3+5)=40+8=48.
б).Бурилганларни ва натижаларни ёзиш мумкин: 43+5=48. 9+5=14.
В). Хисоблаш натижаларини номерлаб ёзиш мумкин. 1). 14, 2) 48.
2. Хисоблашлар юкори хона бирликларидан бошлаб бажарилади.
Масалан: 470-320=(400+70)-(300+20)=(400-300)+(70-20)=100+50=150.
3. Оралик натижалар хотирада сакланади.
4.Хисоблашлар хар хил усуллар билан бажарилиши мумкин.
Масалан: 26*12=26*(10+2)=26*10+26*2=260+56=312.
26*12=(20+6)*12=20*12+6*12=240+72=312.
26*12=26*(3*4)=(26*3)*4=78*4=312.
5.Амаллар 10 ва100,1000 ичида ва айрим куп хорнали сонлар устиде хисоблашларнинг огзаки усулларидан фойдаланиб бажарилади. 50020:5=1004. 54024:6=9004. 630045:9=7005.
Баъзи мисолларни огзаки хам ёзма ечиш мумкин. Бу холларда укувчилар ечимларни таккослаб, арифметик амалларнинг мазмунини ва сонлар устида бажарилаётган амаллармазмунини яхши тушуниб олдадилар.Укитиш процессида хар хил усуллар воситаларидан фойдаланиб, куп сонда машк килдириш характеридаги машкларни бажариш билан арифметик амалларни жадвал холларини етарлича пухта узлаштирмаслик ёзма хисоблаш усулларини узлаштиришда .


Унлик мавзусида сонлари кушиш ва айиришига ургатиш методикаси.
Бу мавзу устида ишлашда укитувчи олдида турган асосий максадда куйидагилардан иборат:
1. Укувчиларни кушиш ва айириш амаларининг мазмуни билан таништириш,
2. Хисоблаш усулларидан укитувчиларнинг онгли фойдаланишларининг таъминлаш.
а) Сонни кисмлари буйича кушиш ва айириш усули.
б) Иккита сонни йигиндининг алмаштириш хоссасидан фойдаланиб кушиш усули.
в) Сонларни айиришда кушишнинг тегишли холини билишдан ёй йигинди ва кушилувчилардан бири буйича иккинчи кушилувчини топиш малакасидан фойдаланиладиган холда йигинди билан кушилувчилар орасидаги богланишларни билганликка асосланган айириш усули.
3. Ун ичида кушиш ва айиришни урганиш куникмаларини автоматизмга етказиш. Ун ичида кушиш ва айиришни урганиш ишини узаро богланган бир неча боскичга булиш мумкин.

Download 75,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish