Бошлангич синфларда арифметик амалларини урганиш ва хисоблаш куникмаларни таркиб топтириш методикаси



Download 75,5 Kb.
bet1/4
Sana24.02.2022
Hajmi75,5 Kb.
#186570
  1   2   3   4
Bog'liq
1404127996 51031


Бошлангич синфларда арифметик амалларини урганиш ва хисоблаш куникмаларни таркиб топтириш методикаси


Режа:
1. Тайёпгарлик боскчи.   1 куринишидаги кушиш ва айириш холари.


2.   2,   3,   4 куринишидаги кушиш ва айириш холлари.
3.  + 5,  + 6,  + 7,  + 8,  + 9 куринишидаги кушиш холлари.
4.  - 2,  - 2,  - 2,  - 2,  - 2 куринишидаги айириш холлари учун хисоблаш усуллари билан таништириш.

Таянч иборалар: хисоблаш, кушиш, айириш, сонларни таркиби, сонни кисмлари, йигинди, кушилувчи, айирма, камаювчи, айирувчи, урин, алмаштириш конуни, кушиш амалини хадлари ва натижалари орасидаги муносабат, сонни буклаб кушиш.
Бошлангич синф укувчиларида огзаки ёзма хисоблаш куникмаларини таркиб топтириш математика дастурини йуналишларидан бири. Арифметик амалларни урганишда олдин болалар онгига унинг маъносини мазмуниниетказиш керак. Бу иш предметларини хар хил тупламлари билан амалий ишлар бажариш асосида утказилади. Укувчилврнинг кушиш ва айириш амалларини маъноси билан таништириш икки туплам элементларини бирлаштиришга оид берилган тупламдан унинг кисмларини ажиратиш каби амалий аперациялар асосида олиб борилади. Купайтириш амалини урганишда бир нечта тенг сонли тупламларни амалда бирлаштириш билан чекланади.Купайтириш унинг компоненталари билан натижаси орасидаги богланишларни урганиш уз навбатида булиш амалини урганиш учун асос булиб хизмат килади. Хар хил (огзаки ва ёзма ) хисоблаш усулларининг онгли узлаштирилиши учун дастур архиметик амалларнинг баъзи мухум хоссалари ва улардан келиб чикадиган натижалар билан таништиришни назарда тутади. Масалан I синфда 10 ичида кушиш ва айришни урганишда болалар кушишнинг урин алмаштириш хоссаси билан танишадилар. 100 ичида кушиш ва айришни урганишда сони йигиндига кушиш ва йигиндини сонга кушиш, айирманинг асосий хоссасидан чикадиган натижалар булмиш йигиндидан сонни айириш ва йигиндини сондан айириш билан танишадилар. Урганилган хосса ва коидалар хисоблашларни соддалаштириш имконини беради. Масалан: кушилувчилар уринларини алмаштириш усули, 3+6, 2+8 ни хисоблашларини енгиллаштиради. Дастур арифметик амалларни хоссаларини урганишдан ташкари болаларни арифметик амаллар орасидаги мавжуд богланишлар ва амал хадлари ва унинг натижалари орасидаги муносабатлар билан таништиришни назарда тутади. Бу билимларнинг хаммасидан хисоблашларда ва амаллар тугри бажарилганини текширишда фойдаланилади. Масалан: купайтириш амалини компоненталари билан натижаси орасидаги богланишларни билганликка таяниб, хар бир купайтириш холи асосида булишнинг тегишли холларининг хосил киладилар: агар 6*4=24 булса, у холда 24:6=4, 24:4=6. Арифметик амалларни урганишдаги навбатдаги масалалар огзаки ва ёзма хисоблаш усулларидан онгли фойдаланиш асосида укувчиларда хисоблаш куникмаларини шакллантириш билан богликдир. Огзаки хисоблашнинг асосий куникмалари I ва II синфларда шаклланади. II, III синфда ёзма хисоблашлар устида иш бошланади. Шу билан бирга ёзма хисоблашларда огзаки хисоблаш куникмалари такомиллаша боради, чунки огзаки хисоблашлар ёзма хисоблаш жараёнига таркибий элемент сифатида киради. Огзаки хисоблаш куникмаларига эга булиш ёзма хисоблашларни купрок, мувоффакиятли бажаришни таъминлайди.Огзаки хисоблаш усуллари хам ёзма хисоблаш усуллари хам амаллар хоссалари ва улардан келиб чикадиган натижаларни амаллар компаненталари билан натижалари орасидаги богланишларни билганликка асосланади.Аммо огзаки ва ёзма хисоблаш усулларининг фарк килувчи хоссалари хам бор.

Download 75,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish