Бошšариш тўЂрисида тушунча


Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено



Download 294,5 Kb.
bet2/3
Sana24.02.2022
Hajmi294,5 Kb.
#189396
1   2   3
Bog'liq
12 maruza tipik zvenolar kuchajtiruvc

2. Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено. Бу звенонинг тенгламаси қўйидаги кўринишга эга.
( 5)
бу ерда Kузатиш коэффициенти; T – вақт доимийлиги.
RC, RL – занжирлари, ўзгармас ток генератори ва двигателлари бу звенога мисол бўла олади ( 3-расм).


3-расм. RC занжири (а); LR занжири (б); ўзармас ток генератори (в);
ўзгармас ток двигатели (г).

( 5) тенгламага Лаплас ўзгартиришини киритиб, бу звенонинг узатиш функциясини аниқлаймиз


,
бундан
. ( 6)
Инерциал звенонинг ўткинчи функцияси
( 7)
экспонента қонуни бўйича ўзгаради ( 4-расм). Импульсли ўткинчи функцияни қуйидагича аниқлаш мумкин ( 4б-расм).
( 8)




4-расм. Ўткинчи характеристика (а); импульсли ўткинчи характеристика (б).

Звенонинг частотали узатиш функциясини ҳамда унинг частотали характеристикаларини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p) да «p»ни «» билан алмаштириш керак ( 5-расм).



– ҳақиқий қисм;
– мавҳум қисм.
;
;


5-расм. Амплитуда-фазали характеристика (а); амплитуда-частотали
ва фаза-частотали характеристика (б).
Звенонинг логарифмик амплитуда частотали характеристикаси (ЛАЧХ) қуйидаги ифода ёрдамида аниқланади:
.
Бу звенонинг асимптотик ЛАЧХни

тенглама билан ифодаланади.
Шундай қилиб, частотанинг оралиғидаги қийматларида K=1бўлганда характеристикаси абсцисса ўқи билан мос тушади, чунки . Агар бўлса, унда шу частота оралиғида характеристикаси баландликда абсцисса ўқига параллел бўлган тўғри чизиқ бўлади. ёки бўлганда га тенг бўлади ( 6-расм).



6-расм.
Шундай қилиб, инерциал звенонинг ЛАЧХ си туташ частота ёки гача ҳеч қандай ўзгаришсиз қолади ваш у частотадан кейин -20 дб/дек оғиш бўйича ўзгаради.
Ҳақиқий ЛАЧХ асимптотик характеристикадан бирмунча фарқ қилади ва бу фарқ фақат туташ частота ёки да энг ката қийматга эга бўлиб, у тахминан – 3,03 дб га тенг, яъни .
Амалиётда ЛАЧХ ни аниқ кўриш талаб қилинмайди. Шунинг учун уни иккита бир-бири Билан тутушган тўғри чизиқ кўринишида қурилади. Логарифмик фаза-частотали характеристика ифода ёрдамида аниқланади ( 7-расм).



7 – расм.
Туташ ёки частотада га тенг бўлиб, шу частотага нисбатан ЛФЧХ нинг симметриялиги унинг ўзига хос характерли фазилати ҳисобланади.



Download 294,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish