Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/339
Sana11.03.2022
Hajmi2,65 Mb.
#491437
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   339
Bog'liq
Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари

Биринчидан
қишлоқ хўжалик корхонасининг у ёки бу соҳасига бевосита 
алоқадор асосий воситаларга ҳисобланган амортизация суммаси мос равишдаги 
«Деҳқончилик» ва «Чорвачилик» счётларига олиб борилади. Бунда ушбу соҳа 
харажатларига олиб борилган эскириш суммасини ифодаловчи суммага асосий 
воситаларнинг мос равишдаги гуруҳлари бўйича эскириши ҳисоби учун 
мўлжалланган счётлар (0210-0290) кредитланади. 
Иккинчидан,
қишлоқ хўжалик корхонасининг ҳар иккала ишлаб чиқариш 
соҳасига ҳамда сотиш жараёнига хизмат қилувчи асосий воситалар бўйича 
ҳисобланган эскириш суммаси дастлаб 2510 «Умумишлаб чиқариш 
харажатлари» счётида тўпланади. Шундан сўнг, ҳисоб сиёсатида кўрсатилган 
тартиб-қоидаларга, масалан асосий воситаларни алоҳида олинган соҳаларга 
кўрсатган хизматларига кетган вақтига кўра жами ҳисобланган эскириш 
суммаси мос равишда «Деҳқончилик», «Чорвачилик», «Давр харажатлари» 
счётларига олиб борилади.
Учинчидан,
қишлоқ хўжалик корхоналарининг ҳар бир соҳаси бўйича 
«Деҳқончилик» ва «Чорвачилик» счётларига олиб борилган амортизация 
суммалари уларда этиштирилган маҳсулотларнинг турлари ўртасида таннархни 
калькуляция қилишга асос қилиб олинган тартиб-қоидаларга кўра тақсимлаб 
чиқилади. Масалан, «Деҳқончилик» харажатларига олиб борилган амортизация 
харажатлари пахта, бошоқли дон, полиз экинлари ва бошқа шу каби 
маҳсулотлар ўртасида бўлиб чиқилади. Худди шундай тартибда чорвачилик 
соҳасига тўғри келувчи амортизация харажатлари бу соҳада этиштирилган 
қишлоқ хўжалик маҳсулотлари, масалан, гўшт, сут, тухум, жун ва шу кабилар 
ўртасида тақсимланади. 
Умумишлаб чиқариш харажатларига киритилган амортизация ажратмалари 
бухгалтерия ҳисобида қуйидагича акс эттирилади: 
Дебет 
2510 «Умумишлаб чиқариш харажатлари» 
Кредит
0200 «Асосий воситалар эскиришини ҳисобга олувчи счётлар». 
Ҳисобланган ва умумхўжалик харажатларига киритилган амортизация 
харажатларининг мос равишда тегишли ишлаб чиқариш ва сотиш жараёнлари 


харажатларига тақсимот асосида киритилишига қуйидаги бухгалтерия ёзуви 
берилади: 

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish