Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

Катта ярим шарлар
К атта яр и м ш арл ар ф и л о г е н е т и к ж и х а т д а н м а р к а з и й н е р в
ти зи м и н и н г эн г янги, р и в о ж л а н г а н з и с м и булиб, ул ар одам да 
Зайвонларникидан туб дан ф а р з зилади.
Катта ярим шарлар бош м ияни зоплаб турувчи ж уф т аъзо булиб, 
и ккала ярим ш ар бир —б и ри билан з а д о зс и м о н та н а ёрд ам и д а 
туташган. Катта ярим ш арлар сатзи д а турли бурамалар куплигидан 
ю заси 1,7 —2,0 м
2
гача етиб боради. Унг ва чап ярим ш арлар мия 
умумий оги рлигин инг 80% ини таш ки л зи л ади . Н ей р о н л ар н и н г 
умумий сони 12—18 млрд атроф ида булиб, улар 
6
заватн и таш кил 
Зилади. М иянинг за р бир ярим ш ари ф ункционал жихатдан 4 булакка 
(пешона, тепа, о р за ва чакка) аж ратилади.
Катта ярим шарлар функцияси. 
Катта ярим ш арларсиз тугилган 
(аэнцефал) болалар тугрисидаги маълумотлар тиббиёт амалиётида 
мавжуд. Анизландики, аэнцеф ал болаларда катта ярим ш арлар урнида 
ф азат маълум бир сую злик билан тулган мия пуф акчалари булади. 
Аэнцефал болалар дан биттаси 3 й и л —у 9 ой яшаганлиги фанга маълум. 
У бола товуш ва ёруглик сигналларига зеч зан д ай реакция бермаган, 
у зеч кимни танимаган, сузлашмаган, умуман, унда зеч зандай ф е ъ л — 
атворга хос булган заракатлар унда кузатилмаган.
Катта ярим ш арларнинг турли зи см лари за р хил ф ункционал 
ахамиятга эга.
М отор (%аракат)функцияси.
1870 йилда нем ис ф и зи ологлари
Г.Фриц ва Е. Хициг катта ярим шарларнинг олдинги томонидаги турли 
булимларига таъсир этиб анизлаш дики, таъсир натиж асида тананинг 
маълум бир зисм ларида заракатлар вужудга келган. Ш унинг учун 
катта ярим ш арларнинг олдинги эгатида ж ойлаш ган зисм и зар акат 
пустлоги деб номланган. Реф лексогон зонадаги маълум бир зисм
зитизланса, тананинг зарам а — зарш и томонида маълум бир аъзонинг 
Заракати руй беради. Бир хил таъсирга ж авобан турли аъзоларнинг 
З а р а к а т ф аоллиги бир хил булмайди. Э нг н о зи к за р а к а т л а р н и
бажарувчи тана зисмлари (бармозлар, тил, огиз) бу пустлоз юзасидан 
кенг ж ой эгаллаган. Кайд зи ли н ган за р а к а т м аркази дан ч и з з а н
утказувчи йуллар у зу н ч о з мияда ч о р р аза зоси л зилиб, тананинг 
Зарама —зарш и томонларига йуналади.
Сезувчи функция.
М отор ёки заракатланувчи пустлоздан тананинг 
турли зи см л ар и н и за р а к а т га келти рувчи сигналлар ю борилади. 
Харакатга келтирувчи сигналларни забул зилувчи зона марказий 
б у р а м а н и н г о р з а т о м о н и д а ги с е н с о р ёк и с е зу в ч и п у с т л о з д а
ж ойлаш ган. 
И мпулслар катта ярим ш арлар пустлогига таламус 
ядролари ва унга тазалиб турувчи тузилмалар орзали етиб боради. 
А нализаторларнинг пустлозда жойлаш ган м арказлари катта ярим
www.ziyouz.com kutubxonasi


ш арлар пустлогининг сенсор зоналари деб аталади. Тактил сезгининг 
зонаси м арказий эгатчанинг олдинги тараф ида жойлаш ган булиб, 
унинг пустлоздаги проекцияси турли сезги аъзолари учун бир хил 
эмас.
И ккала ярим шардаги энса булакларининг ички ю засида 
к ур ув
зонаси ж ойлаш ган. Турли нарсаларни 
ку
ф иш бу зоналар иш тирокида 
руй б е р а д и . Э ш итув р е ц е п с и я с и и к к а л а яри м ш ар н и н г ч а к к а
пуштасида жойлашган. Хар хил баландликдаги товушлар эшитилганда 
ички зуло
1
$ ч и ган о з рецепторларида вужудга келувчи 
импулслар 
пустлоз зу ж ай р ал ар и н и н г турли гурузларига етиб келади. Айтиб 
утилган энсадаги — к^фув, чаккадаги — эш итув ва тепа зисм ида — 
умумий сезувчилик ва заракат зоналаридан таш зари, чакка остки 
Зисмида таъм билиш, зи д билиш сезув м арказлари мавжуд.

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish