Foydalanilgan adabiyotlar:
1. E. G’oziyev. Oliy maktab psixologiyasi. T. 1996 y.
2. E. G’oziyev. Psixologiya. T. 2002 y.
3. Yo. Jumanazarov. Yosh va pedagogik psixologiya. O’quv-uslubiy majmua
Namangan 2009 y. (199-202 betlar)
ЎҚУВ-ТАРБИЯ ЖАРАЁНИДАГИ МУЛОҚОТНИНГ ШАХС
ШАКЛЛАНИШИГА ТАЪСИРИ
Ибодуллаева Ирода Нурулла қизи
НДПИ докторанти
Инсон индивид сифатида дунёга келар экан, у мустақил ҳаракатланиш,
юриш, ўқиш, ёзишдан бошлаб табиат ва жамиятнинг барча мураккаб қонунлари
Бола шахсида салбий ўзгаришларни келтириб чиқарувчи ташқи таъсирларнинг психологик-педагогик асослари
375
билан юзма-юз келганда нималар қилиш кераклигига ўргатилади ёки бунга
махсус ўқитилади. Маълумки, ҳаётимизнинг ярмидан кўпини қамраб оладиган,
чинакам, тўлақонли инсоний бахтни инъом этадиган ёки аксинча, ҳар томонлама
таъминланганлигимизга қарамасдан, бизнинг бахтимизни яримта қиладиган куч
бу- оилавий ҳаёт бўлса, бошқа томондан бу ўқув-тарбия жараёни саналади.
Ўсиб келаётган ёш авлодга замон талаблари асосида билим бериш учун,
табиийки, ўқитувчи-педагоглар малакаси ва маҳорати юксак даражада
шаклланган бўлиши керак. Айниқса, бугун ёшлар жуда илғор фикрламоқда.
Дарсларни уларнинг талабига мос, юқори даражада ташкил этиш учун ўқитувчи
мунтазам равишда ҳар бир машғулотга алоҳида тайёргарлик кўриши зарур. Ўқув-
тарбия жараёнидаги ҳар бир янги билим, албатта ўқитувчи ва ўқувчи ўртасидаги
мулоқот воситасида эгалланади ва мустаҳкамланади. Мулоқот одамлар амалга
оширадиган фаолиятлар ичида етакчи ўринни эгаллаб, у бола ривожланишидаги
энг муҳим эҳтиёжни — жамиятда яшаш ва ўзини тенгдошлари орасида ўз ўрнига
эга бўлган шахсий сифатлар билан боғлиқ эҳтиёжини қондиради.
Маълумки, гуруҳидан узоқлашган, улар назаридан қолган инсоннинг қўли
ишга ҳам бормайди, борса ҳам жамиятга эмас, балки фақат ўзигагина манфаат
келтирадиган ишларни қилиши мумкин. Масалан, кўплаб тадқиқотларда
изоляция, яъни одамни ёлғизлатиб қўйишнинг унинг руҳиятига таъсири
ўрганилган. Масалан, узоқ вақт термокамерада бўлган одамда олий психологик
функциялар яъни идрок, тафаккур, хотира, ҳиссий холатларнинг бузилиши қайд
этилган. Олимларнинг олиб борган тадқиқодларига кўра тақдир тақозоси билан
ёлғизликка маҳкум этилган одамларнинг мақсадли фаолият турлари билан
ўзларини банд этишлари у қадар катта салбий ўзгаришларга олиб келмаган. Ўқув-
тарбия жараёнида айниқса, гуруҳдаги энг аълочи болалар билан машғулотларни
олиб бориш ва мулоқотни яхши йўлга қўйиш педагогга анча қулайлик
ҳисобланади. Аммо, гуруҳда темперамент хусусиятлари, психологик таъсирлар
натижасида тортинчоқ, ўзига бўлган ишончи паст даражадаги болалар, фикрини
гуруҳ олдига баён этишга куч тополмайдиган ўқувчилар билан ишлашиш педагог-
психологдан анча мехнат талаб қилиши мумкин. Сабаби, болада айни шу вазиятда
ундаги шахсий сифатларининг салбий хусусиятга эга эканлиги, унинг нимага
бунақа эканлиги ҳақида гапирилиши унинг янада ўз қобиғига ўралим гуурҳдан
яккаланиб қолиш хавфини ошириб юборишини ўқитувчи англамоғи шарт.
Айниқса ўсмирлик ёшидаги муносабатларнинг асосий мақсади-дўстлик,
ўртоқликдаги элементлар нормаллигини аниқлаш ва эгаллаш саналади. Ўсмир
улғайгани сари унда “Идеал мен”, “Аҳлоқий мен” ва “Ҳақиқий мен” сингари
шахсга оиб тизим, дунёқараш, эътиқод, муносабатлар шакллана боради ва ундаги
ўзи тўғрисидаги тасаввур анча аниқ ва барқарор бўлиб боради. Бу даврдаги мана
шу энг муҳим сифат яъни катталик ҳисси атрофдаги катталар томонидан тўғри
қабул қилиниши зарур, агар қандайда бир шахсига нисбатан айтилган тақиқлов ва
чекловларнинг берилиши, боланинг шахс сифатидаги ривожланиши, ўз
имкониятларини намоён қила олмаслигига сабаб бўлади. Бу, таълим жараёнида
айниқса яққол кўзга ташланади. Айтайлик, гуруҳдаги энг “тўполончи” аслида
ички кучга, ғарайтга тўла болани ўриб-ўришиб тинчлантиришга уриниш ва
билимсиз ва тажрибасиз педагоггагина хос, унга қизиқарли, ёки қўшимча
Do'stlaringiz bilan baham: |