«биоинформатикага муқаддима»



Download 1,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/39
Sana25.02.2022
Hajmi1,79 Mb.
#277006
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   39
Bog'liq
Қўлланма

ГЛОССАРИЙ 
А –аденин азотли асосининг қисқа кўриниши
АCП (Аcйл Cарриер Протеин) – атсил гурухларни ташувчи оқсил
БЛАСТ- Basic Local Alignement Search Tool
CАТС (Komputer Aided Target Selection and Prioritation) 
ЕБИ – European Bioinformatics Institute – Европа Биоинформатика Институти
ЕМБЛ- Европа Молекуляр Биология Лабораторияси 
Ген –битта оқсил синтези учун жавобгар бўлган ДНК участкаси 
Геном –организмдаги барча генлар йигиндиси 
Г-гуанин азотли асосининг қисқа ѐзилиши
Маълумотлар базаси–биологик полерларга доир ахборотлар жамланган висуал база 
бўлиб, интернет тармоғИ орқали маълумотларни чиқариш ва улар устида амаллар 
бажариш имконияти мавжуд 
НИҲ- АҚШ Миллий соғлиқ институти 
Протеом –организмдаги оқсиллар йигиндиси 
ПубМед –биологияга доир энг сўнгги мақолаларни топиш мумкин бўлган маълумотлар 
базаси
ПЗР-полимер занжир реаксияси 
Т- тимин азотли асосининг қисқа кўриниши 
ДНК –дезоксирибонуклеин кислота 
РНК –рибонуклеин кислота 
С- ситозин азотли асоснинг қисқа кўриниши 


Фан тарихидаги муҳим саналар. 
Қуйида биоинформатиканинг янги фан сифатида шаклланишига ўз ҳиссасини 
қўшган фан тарихидаги муҳим кашфиѐтларнинг хронологик рўйхати келтирилган. 
1866 – Грегор Мендель нўхот ўсимлигида ўтказган тажрибалари асосида 
ирсийланувчи ―омиллар‖ ҳақидаги хулосаларини чоп эттирди. 
1928 – Эрвин Шрѐдингер бундай омилларнинг ўлчами 1000 ангстрем га яқин деган 
тахминни келтиради. 
1933 – А. Тизелиус эритмада оқсиллар аралашмасини ажратишнинг электрофоретик 
усулини таклиф қилди. 
1951 – Л.Полинг ва Р.Кори оқсилнинг полипептид занжирлари: α – спирал ва β – 
структура ҳосил қилувчи структура моделини таклиф этди. 
1952 – Р.Франклин ва М.Уилкинс рентгеноструктуравий анализ ѐрдамида ДНК 
структурасининг доимий характерини тасвирлаб бердилар. 
1953 – Дж.Уоцон ва Ф.Крик ДНК нинг қўш занжирли моделини таклиф этдилар. 
1955 – Ф.Сенгер буқа инсулини аминокислота кетма – кетлигини аниқлади. 
1957 – Артур Корнберг илк бор синтетитк ДНК молекуласини яратди. 
1965 – Маргарет Дейхофф ―Биомедицинавий тадқиқотлар миллий фонди‖ 
ходимлари билан биргаликда илк бор оқсил кетма – кетликларидан иборат маълумотлар 
базасини яратди. 
1968 – Вернер Арбер, Гамильтон Смит ва Дениел Нат рестриктазаларнинг ишлаш 
принципини тушунтириб берди. 
1969 – ―Станфорд университети‖ ва ―Лос – Анджелесдаги Калифорния 
университети‖ компъютерларининг ўзаро боғланиши биринчи тармоқ ―АРПАнет‖ 
(ARPAnet) яратилишига сабаб бўлди. 
1970 – Дж.Гиббс ва Г.А.Макинтайр аминокислота ѐки оқсил кетма – кетликларини 
солиштиришнинг янги нуқтали матрица методини таклиф этди. 
1972 – Пауль Берг, лигазадан фойдаланиб, биринчи сунъий рекомбинант ДНК 
молекуласини ҳосил қилди. 
Станли Коэн, Энни Чан ва Герберт Бойер биринчи рекомбинант ДНКли организмни 
яратишди. 
1973 – Джозеф Сембрук ўз ишчи гуруҳи билан биргаликда агарозали гель ѐрдамида 
ДНК электрофорези методини мукаммаллаштирди. 
- Стенли Коэн ДНК клонини яратди. 
- Роберт Меткалф ўзининг докторлик диссертациясида ―Этернет‖ (Ethernet) 
тармоғини таърифлаб берди. 


1974 – Винт Карф ва Роберт Кан компъютер тармоқларини глобал тармоқ 
―Интернет‖ га бирлаштиришнинг концепцияларини ривожлантирди ва узатишни 
бошқариш протоколи (Transmission Control Protocol, TCP) ишлаб чиқдилар. 
1975 – П.Х.О’Фаррел полиакриламид гелига додецилсульфат натрий қўшиш орқали 
икки ўлчамли электрофорез методини яратди. 
Билл Гейц ва Пол Аллен ―Майкрософт‖ (Microsoft Corporation) корпорациясига асос 
солдилар. 
1977 – Фредерик Сенгер, Аллен Максам ва Уолтор Гилберт ДНК ни секвенирлаш 
методларини мукаммал эгаллади. 
1979 – Нью - Мексикодаги ―Лос – Аламосс миллий лабораторияси‖ ва Уолтер Гоуд 
илк бор ДНК нуклеотидлар кетма – кетлиги маълумотлар базаларини ―Генбанк‖ 
(GenBank) маълумотлар базаси прототипига бирлаштирилди. 
1980 – Марк Сколник, Рей Уайт, Дэвид Ботштейн ва Рональд Дейвис одам 
геномининг РУП - маркер (Рестрикт узунлиги полиморфизми) харитасини яратди. 
Илк бор ―FX - 174‖ организмининг тўлиқ ген кетма – кетлиги аниқланди. 
АҚШ олий суди сунъий модифицирланган геномли бактерияларни патентлаш 
имкониятини тасдиқлади. 
1981 – ―ИБМ‖ (IBM) корпорацияси персонал компъютерларни сотувга чиқарди. 
Одам митохондрия ДНКси секвенирланди. 
Д.Бенсон, Д.Липмен ҳамкасблари билан ―ГЕНИНФО‖ (GENINFO) нуклеотидлар 
кетма – кетлиги ҳақидаги маълумотлар базасига кириш имконини берувчи дастур ишлаб 
чиқдилар. 
1982 – Биринчи рекомбинант ДНК асосида яратилган дори препарати ишлаб 
чиқарилди. 
1983 – Илк бор сотувда лазер компакт – дисклари (СD) пайдо бўлди. 
1984 – ―Эппл компъютер‖ (Apple computer) корпорацияси ―Макинтош‖ (Macintosh) 
компъютерларини сотувга чиқарди. 
1985 – Кери Муллис полимеразали занжир реакциясини кашф этди. (ПЦР) 
Роберт Синшеймер ―Одам геноми‖ лойиҳасини ишлаб чиқиш ҳақида биринчи 
таклифни киритди. 
1986 – Томас Родарик генларни анализи, секвенирлаш ва картографияси кабилар 
билан шуғулланувчи фан ―Геномика‖ атамасини киритди. 
―Женева университети‖ ва ―Европа молекуляр биология лабораторияси‖ (EMBL) 
―Свисс - прот‖ (Swiss - PROT) маълумотлар базаси яратилди. 


Лерой Худ ва Ллойд Смит ДНКни секвенирлаш жараѐнини автоматлаштирди. 
1987 – АҚШ атроф – муҳитни ҳимоя қилиш вазирлиги ―Одам геноми‖ лойиҳаси 
ишга тушиши ҳақида эълон қилди. 
Й.Кохара ҳаммуаллифлар билан биргаликда ичак таѐқчаси (E.coli) геном харитасини 
чоп эттирди.
1988 – Пирсон ва Липмен ―ФАСТА‖ (FASTA) алгоритмини чоп эттирди. 
―Ўсма касалликлари миллий институтида‖ (АҚШ) ―Одам геномини тадқиқ қилиш 
миллий маркази‖ (NCHGR) ташкил этилди. 
1990 – Альтшуль ва бир қатор компъютер дастурчилари ДНК кетма – кетликларини 
автоматик солиштириш имконини берувчи ―БЛАСТ‖ (BLAST) дастурини яратдилар. 
1991 – Женева ―ЦЕРН‖ ―Бутун жаҳон ахборот тармоғи‖ га асос бўлган протоколлар 
яратилганлигини эълон қилди. 
Калифорнияда фармацевтик геномикани ривожлантириш билан шуғулланувчи 
―Инсайт фармасютикалз ‖ (Incyte Pharmaceuticals) компаниясига асос солинди. 
1992 – Уилям Хазелтин АҚШнинг Мериленд штатида ―Хьюман джином систем‖ 
(Human Genome System) компаниясини очди. 
Крейг Вентер ―Геном тадқиқотлари институти‖ (ТИГР) (The Institute for Genomic 
research, TIGR) га асос солди. 
Мел Саймон ―Кал тек‖ (Cal tech) билан биргаликда клонлар генларини тўплашнинг 
муҳим элементи бўлган сунъий бактерия хромосомасини яратди. 
―Одам геноми‖ лойиҳасига ―Уелком траст‖ (Welcome trust) компанияси ҳам 
қўшилди. 
1993 – Френсис Коллинс ―Одам геноми‖ лойиҳаси раҳбарлигини қабул қилди. Буюк 
Британияда ―Сенгер маркази‖ очилди. Лойиҳага бир қанча бошқа давлатлар ҳам қўшилди. 
Лойиҳа 2005 йилда тугатилиши режалаштирилди. 
1995 – ―ТИГР‖ олимлари илк бор эркин ҳолда яшовчи организм Haemophilus 

Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish