Foydalanilgan adabiyotlar
1.
Бутенко Р.Г. Биология клеток высших растений in vitro и биотехнологии на
их основе. - М.: ФБК-ПРЕСС, 1999 –С.49-68.
2.
В.П. Мишуров, С.И.Семенчин, К.С.Зайнулина // Сортовая реакция растений
картофеля на условия in vitro и состав питательной среды. // Ж. Картофель и
овощи. 2009 г №1. 27 С.
3.
Гамбург К.3., Рекославская Н.И., Швецов С.Г. Ауксины в культурах тканей и
клеток растений – Новосибирск: Наука, 1990. –С.142-156.
4.
Глеба Ю.Ю., Сытник К.М. Клеточная инженерия растений. – Киев: Наукова
думка, 1984. -345 с.
5.
Шаталова М.А., Николаева С.А. Особенности развития столонов картофеля
in vitro // Ж. Картофель и овощи. 2009. №8 12 с.
6.
An G., B.D. Watson, and C.C. Chiang. 1986. Trasformation of tobacco, tomato,
potato, and arabidopsis thaliana using a binary Ti vector system. Plant Physisology
81: 301 – 305.
«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
411
ГЛИЦИРРИЗИН КИСЛОТААСИНИНГ ТРИАЗОЛЛИ
ҲОСИЛАЛАЛРИНИ БУҒДОЙ ДОНИНИНГ УНУВЧАНЛИГИГА
ТАЪСИРИ
Шапулатов Ў.М., Кулиев Т.Х., Қўшиев Ҳ.Ҳ.,
Берикбоева Н, Сиддиқов Ш. Гулистон давлат университети
Қишлоқ хўжалиги ўсимликларининг ҳосилдорлиги ва ҳосили сифатини
ошириш фан олдидаги долзарб масалалардан биридир. Бу ўринда ўсимликнинг
ҳосилдорлигини ошириш билан боғлиқ ҳолда ўсиш-ривожланишини идора
этувчи ва биостимуляторлик хусусиятига эга бўлган янги физиологик фаол
моддаларни аниқлаш муҳим аҳамиятга эга. Бугунги кунда жаҳон бўйича
қишлоқ хўжалигида қўлланиладиган ёки синалаётган кимёвий препаратларнинг
жуда катта миқдори мавжудки, уларни ўсимликлар организми ва генотипига
таъсир даражасини ҳамда ташқи омиллар таъсири ва ўсимликларни етиштириш
технологияси билан боғлиқ ҳолдаги хусусиятларини аниқлаш талаб этилади.
Олиб борилган тадқиқотларда ҳам айрим қишлоқ хўжалиги
ўсимликларининг ўсиш ва ривожланишига физиологик фаол моддаларнинг
таъсири тадқиқ қилинган. Лекин, бундай тадқиқотлар донли экинларда жуда
кам амалга оширилган ва табиий ва синтетик физиологик фаол моддаларни
ўсимликларнинг ўсиш ва ривожланишидаги аҳамиятини аниқлаш билан боғлиқ
масалалар ҳалигача ўз ечимини топганича йўқ. Шунга кўра стероид табиатли
бирикмаларни буғдойнинг ўсиши ва ривожланишига таъсирини аниқлаш билан
боғлиқ тадқиқотларни амалга ошириш долзарб ҳамда илмий-амалий жиҳатдан
аҳамиятга эга ҳисобланади.
Ушбу ишда глицирризин кислотасининг триазолли ҳосилалари донли
ўсимликларнинг замбуруғли касалликларига таъсирини ўрганиш билан бирга
буғдой донининг унувчанлигига ҳам таъсири ўрганилди.
Статистик ҳисоблаш натижалари шуни кўрсатдики бўртишдан олдин
буғдой донининг массаси вариантлар кесимида 0.78-0.86 г ни ташкил этди.
Ушбу маълумотлардан буғдойни массаси бўйича фарқ қилди. Назоратда
бўртишдан олдин дон масааси ўртача 0.83 г ни ташкил этган бўлса, бўртишдан
кейин 48 соатда унинг массаси 1.73г, 96 соатдан кейин 2.03 г ни ташкил этди.
Ушбу маълумотлардан бўртиш жараёни ҳисобига унувчанлик кўрсаткичи
кунлар давомида ортиб борди ва энг юқори кўрсаткич комплекслар таъсирида
95-97%ни ташкил этди. Назоратда эса бу кўрсаткич бошланғич ҳолда 65%ни ва
охириги босқичда эса 80%ни ташкил этди
Do'stlaringiz bilan baham: |