Бино ва иншоотларнинг техник ҳолатини баҳолашнинг мақсад ва вазифалари



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/42
Sana24.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#185331
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42
Bog'liq
2 5373242037074135106

Бинонинг маънавий емирилиши илмий-техник тарақиётнинг 
жадаллиги
 
ва унинг даражасига боғлиқ бўлиб, икки шаклга эга.
Маъанавий емирилишнинг биринчи шакли – объектнинг қурилиш 
давридаги қийматини бугунги кунда пасайиб кетиши билан боғлиқ 
(қурилиш технологиясининг ривожланиши ва замонавий материалларнинг 
пайдо бўлиши, биноларни ҳисоблаш ва лойиҳалаш усулларининг 
мукамаллашганлиги ва ҳ.к.). Қийматнинг пасайишини худди шундай 
бинонинг қурилишига бугунги кунда сарфланадиган сарф-ҳаражатнинг 
қурилиш 
технологиясидаги 
ютуқлар 
эвазига 
пасайиши 
билан 
тушунтирилади.
Техник тараққиётнинг узулуксиз ривожланиши ва меҳнат 
самарадорлигининг ўсиб бориши даврида ишга сарфланувчи вақт камаяди, 
ўз навбатида бажарилган ишнинг қиймати арзонлашади. Бу нарса янги 
қурилаётган объектларнинг эски объектларга нисбатан арзонлашувига олиб 
келиб, бу фарқ эски объектга нисбатан маънавий емирилишнинг биринчи 
шакли сифатида намоён бўлади.
Эски биноларни маънавий эскириши қуйидаги формула ёрдамида 
аниқланади:
Ê
Ì
)
1
(
1



(1) 
бу ерда М
1
- эскиришнинг абсолют қиймати;
ω- янги бино қийматини эски аналог К қийматига нисбати; 
К- бинонинг дастлабки қиймати. 
Маънавий емирилишнинг иккинчи шакли – ёки бошқача қилиб 
айтганда технологик эскириш бинонинг ҳозирги замон талабларига 
нисбатан маънавий эскириши билан ифодаланади. Бу нарса бинонинг 
ҳажмий-режавий, 
санитар-гигиеник, 
меъморий 
композицион 
кўрсаткичларида намоён бўлади (масалан, замонавий турар жойларда эски 
турар жойлардан фарқли ўлароқ, хоналарнинг, ошхона ва бошқа хизмат 
хоналарининг кенглиги, баландлиги, қўлланиладиган мухандислик 
тармоқлари, пардоз ишлари, қолаверса бинонинг ташқи кўриниши ва 
ҳ.к.лар).
Унинг қиймати эса мазкур камчиликларни бартараф этишга сарф 
қилинадиган ҳаражат билан ўлчанади. Маънавий емирилишнинг иккинчи 


шакли биноларда модернизация ишларини бажариш билан бартараф 
этилади.
Маънавий емирилишнинг иккинчи шаклини бартараф қилиш учун 
сарфланадиган ҳаражатлар қуйидаги формуладан аниқланади:
Ê
Ï
Ì
2
2

(2) 
бу ерда П
2
- эскиришнинг абсолют қиймати. 
Демак, бино жисмоний емирилиш билан бир қаторда маънавий 
эскиради. Маънавий емирилиш уни аниқлаш борасида моддий ифодага эга 
эмас. Бундан келиб чиқадики, бинодаги маънавий эскирганлик даражасини 
фақатгина бошқа биноларга нисбатан таққослаш орқали аниқлаш мумкин 
бўлади. Бундан ташқари, маънавий емирилиш даражасини аниқлаш нисбий 
бўлганлиги сабаб, унинг қийматини баҳолаш ҳам тўлиқ равишда объектив 
бўла олмайди ва у субъектив характерга эгадир.
Жисмоний ва манъавий емирилиш шу маънода узвийдирки, уларнинг 
ҳар иккаласи ҳам вақт таъсирининг маҳсулидир. Бироқ бу таъсир турли 
равишда турлича намоён бўлиши мумкин. Бинонинг маънавий емирилиш 
даражасини аниқлаш унинг жисмоний емирилишини аниқлашдан 
мураккаброқ. Бу нарса қуйидаги объектив сабаблар билан боғлиқдир:
а) Жисмоний емирилишни баҳолаш – объектнинг натурал-жисмоний 
тафсилотлари билан боғлиқ ва уни аниқлашнинг аниқ услубиятлари 
мавжуд. Маънавий емирилишни баҳолаш эса объектнинг мақсадли 
вазифавий аҳамиятидан келиб чиқишни тақозо этади. Масалан, турар жой 
бинолари саноат биноларига нисбатан кўпроқ маънавий емирилишга 
моилдир. Бу нарса эса жамиятдаги барча соҳалардаги тараққиётга 
боғлиқдир.
б) Жисмоний емирилишни, объектив омиллардан келиб чиққан ҳолда, 
баҳолашни стандартлаштириш ва меъёрлаштириш имконияти мавжуд. Бу 
нарса конструкцияда бузувчи кучлар таъсирида вужудга келган 
деформация даражаси билан мос равишда амалга ошади. Деформация 
даражаси эса бинода конструкциянинг емирилганлик даражасидир. 
Айнан шундай сабаб кўринишидаги боғлиқлик жисмоний 
емирилишни аниқлашнинг умумий жараёни ва алгоритмини, натижада 
ягона меъёрий база ишлаб чиқиш имкониятини беради.
Маънавий емирилишни аниқлашда эса бундай меъёрий база мавжуд 
эмас ва у ҳеч қачон бўлмаган. Буни шундай тушунтириш мумкин: агар 
маънавий емирилиш жараёнлари бирор объектив қонуниятга бўйсунган 
ҳолда кечганда ҳам, бу қонуниятлар жисмоний емирилиш белгилари каби 
объектив намоён бўлмайди. Бу нарса ўз навбатида маънавий емирилиш 
даражасини тўғри аниқлашда объектив тўсиқлар қўяди ва тақрибий 
усулларни қўллашга тўғри келади.
Эксплуатациядаги бино конструкциялари ташқи муҳит билан ўзаро 
мураккаб таъсирда бўлади. Авария ҳодисаси деб иншоот элементларида


бутунлай ёки қисман бузилиш ҳолатлари мавжуд, юк кўтарувчи 
конструкциялар бузилиш босқичидаги ҳолатга айтилади; авария ҳолати эса 
айрим элементлар чегаравий ҳолатда бўлиб, кучланганлик даражаси 
материалнинг мустаҳкамлик чегарасидан ошмаган ёки баъзи конструктив 
элементларнинг айрим деталлари ишдан чиққан, бироқ бузилиш руй 
бермаган ҳолатни назарда тутади. 

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish