Бино ва иншоотларнинг техник ҳолатини баҳолашнинг мақсад ва вазифалари


-расм.  Замин деформацияси натижасида ғиштли биноларнинг



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/42
Sana24.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#185331
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42
Bog'liq
2 5373242037074135106

15.1-расм. 
Замин деформацияси натижасида ғиштли биноларнинг 
шикастланиши. 
а- ўрта қисмдаги кучсизланган замин; б- ўрта қисмдаги заминнинг чўкиши; в- 
сув қувур тармоғининг бузилиши натижасида заминнинг намланиши; г-бинонинг бир 
қисмини вертикал ҳолатда чўкиши; д- юқорига кенгаювчи ёриқ; е-оралиқ деворлардаги 
ёриқлар; и-бинонинг четки қисмларида хосил бўлган чўкиш; 
ҚМҚ 2.02.01-98 “Бино ва иншоотлар заминлари” 4-иловасида турли 
иншоотлар учун замин деформациясининг чегаравий қийматлари 
белгиланган. Унга кўра заминнинг нотекис чўкиши, яъни чўкишларнинг 
нисбий фарқи 
U





 
L
s
масалан, тўлиқ каркасли бир ва кўп қаватли ишлаб чиқариш ва фуқаро 
бинолари учун 0,002-темирбетон каркасли, 0,004- пўлат каркасли ва ҳ.к.
Худди шундай, биноларнинг қийшайиши, ўртача рухсат этилган чўкиш 
даражалари ҳам келтирилган. Юқорида келтирилган иккала турдаги бино 
учун ўртача (ёки максимал чўкиш S
max,u
) чўкиш даражаси мос равишда 8,0 
ва 12,0 см ни ташкил этади. Деформациянинг бундай чегарадан ортиши 
бино конструкцияларида кутилмаган ҳолатларни келтириб чиқариши 
мумкин. Бироқ шундай иншоотлар мавжудки, уларда бундай деформацияга 
рухсат берилмайди.
 


Авария ҳолатининг пайдо бўлиши 
Конструкцияларнинг турли омиллар таъсирида фойдаланишга 
яроқсиз ҳолга келиши ва уларни қайта тиклаш иқтисодий жиҳатдан 
мақсадга мувофиқ эмаслиги давригача бўлган вақтга конструкциянинг 
хизмат муддати дейилади. Хизмат муддатига таъмирлаш ишларига сарф 
қилинган 
вақт 
ҳам 
қўшилади. 
Бинонинг 
хизмат 
муддати 
алмаштирилмайдиган конструкцияларнинг (асосий юк кўтарувчи 
констрцукциялар) хизмат муддати билан белгиланади. 
Бинонинг меъёрий хизмат муддати ҚМҚга кўра белгиланади. 
Масалан, тураржой бинолари девор ва ораёпма материалларига кўра хизмат 
муддати бўйича олтита гуруҳга бўлинади. Жамоат бинолари эса
капиталлиги, девор ва ораёпма материалларига кўра 9 гуруҳга бўлинади. 
Бино ва унинг қисмларини маънавий (функционал) эскириш 
даражаси уни қуриш даврида ишлатилган ашёларнинг физик хоссаларига, 
конструкциянинг тавсифи ва геометрик ўлчамларига, бино жойлашган 
майдоннинг хусусиятларига, эксплуатация шароити ва бошқа кўпгина 
омилларга боғлиқ. 
1-жадвал 

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish