Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

11-жадвал
Калта
толанинг
разам и
Уралган 
лентанинг 
мах^амлиги, 
кге
( шундан 
кам эмас)
Ёточлик 
ва чаноц 
цолдицлари 
нормаси, %
Ё
рочлик
ва 
чаноцлик 
цолдицларинииг 
чеклашан нор­
маси, %
Дастада панжа ва 
тола меъёри, %
(шундан кам 
эмас)
1.25
28,0
8
11
4
1.0
20,0
10
16
9
0,75
15,0
15
18
18
в .4. Каноп хом ашёсини caiyiaiu
Завод хом ашё етказиб берувчи дехдон, фермер ва 
ширкат хужаликлари билан контрактация шартномаси туза- 
ди. Шартномага, асосан, хужалик маълум майдонга каноп 
экиш ва х,ар бир гектардан маълум мицдорда х^осил олишни 
78


уз зиммасига олади. Шартномада хом ашё тури, сифати, 
мицдори, нархи, умумий циймати, топшириш муддатлари ва 
жойлари курсагилади. Х,ар бир х^жаликка завод томонидан 
энг олдин Урилган канон поя ва пустлоцлардан стандарт н а ­
муна тайёрлаб берилади. Бундан ташцари каноп пояларни 
пишганлигини белгилашда, каноп поядан пустлоцни аж р а­
тиш, уни цуритиш ва навларга ажратиш ишларида хужалик- 
ларга яциндан ёрдам берадилар. Заводга поя ва пустлоц 
одатда, август, сентябр, октябр, цисман ицлим шароитига 
цараб ноябр ойларида келтирилади ва улар бир неча ой, 
цайта ишлашга юборилгунча махсус тайёрланган жойларда 
сацланади. Каноп заводларида поя ёки пустлоц, асосан икки 
усул билан: усти ёпиц шийпонларда ва очиц жойда 
F a p a M
цилиб сацланади. Хом ашёни усти ёпиц жойда сацлаш учун 
узунлиги 64 м, эни 16 м ва баландлиги 8 м булган атрофи 
очиц лекин усти ёпиц шийпондан фойдаланилади. Бундай 
шийпонда 400—500 тоннагача пустлоц ёки поя сацлаш мум­
кин. Ундан ташцари, х1озир зотир поя заводларида катта ул- 
чамли темир-бетон шийпонлар кенг цулланилмоцда. Масалан, 
144x24x8,4 м улчамли шийпонга 2500 тонна, 90x30x6,5 м 
Улчамли ' шийпонга эса 1500 тонна хом ашё жойланади. Ус­
ти ёпиц шийпонлар купга чидайди, мах^сулот сифатли сац ­
ланади ва хом ашё ташишни механизациялаштириш имкони 
турилади. Усти очиц жойда 
FapaM 
цилиб сацлаш усули куп 
йиллмк тажрибалар асосида мукаммаллаштирилди. Бу усул 
жуда оддий булиб, унга куп сарф -\араж ат цилинмайди. Хом 
ашёни карамлашдан олдин \а р бир карам учун махсус май- 
донча тайёрлаш керак. Рарамнинг пастки цисмидаги поялар­
ни намланиш ва чиришдан сацлаш учун рарамнинг супачаси 
ердан камидан 30 см кутарилиб, атрофига сув оциб кетади- 
ган 20—30 см кенгликдаги арицчалар цилинади. Рарамларни 
жойлаштириш Улчамлари илгарилари узунлиги 20 м, эни 8 
м ва баландлиги 8 м.ли булиб, уларга 80—100 тоннагача 
поя кетади. Хрзир рарамнинг эни ва узунлиги катталашти- 
рилганлиги (32x10x8 м) натижада рарамга куп хом ашё кета­
ди. Рарамнинг эни жанубдан шимолга царатиб жойлаштири- 
лади, шунда унинг ён томони шамол эсадиган томонга 
цараган булиши керак. Рарамларни эни томонидан оралири
15 м.гача, узунлиги томонидан эса 30 м.га тенг булиб, з а ­
вод х1удуди камида баландлиги 1,8 м.ли девор билан уралган 
булиши керак. Хом ашё яхши сацланиши учун борларни


FapaMra 
жойлаганда, баъзи цоидатарга риоя цилиш керак 
булади. Рарамнинг урта цисми четига цараганда юцорироц 
булиб бориши керак. Поянинг пастки цисмини рарамнинг 
ташци томонига царатиб ^уйиб, ёточ кураклар билан уриб 
рарам девори текислаб борилади. Пояларни рарамлашда бир 
цават FapaM буйича цуйилиб, сунггиси энига J\apa6 цуйила- 
ди. Рарамлар нотурри жойлашган булса, ёкингарчилик ва 
шамолда бузилиб, 
cjtj
тушиб кетиши натижасида хом ашёни 
чиритиб юбориши мумкин. Хом ашёни сифатли са^лаш учун 
мунтазам равишда бузилган жойлари тузатиб борилади, 
унинг атрофидаги арицчалар тозала!шб, брезент устидаги 
i^op кураб турилиши лозим. Хом ашёни сацлаш ва^тидаги 
йук;отиш 1 фоиздан ошмаслиги лозим (9 ).

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish