Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


$ллаш натижаси-  да канопдан 150—180 ц кук поя, 8 —9 ц  ypyF



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

1
$ллаш натижаси
да канопдан 150—180 ц кук поя, 8 —9 ц 
ypyF 
олиш мумкин.
Хал^ хужалигида усимлик 
толасининг ах1амияти жуда 
катта: усимлик толасидан тудимачилик саноатида унинг ма- 
йин ва дагаллигига цараб, х,ар хил газмоллар ишлаб чица- 
рилади. Энг куп ишлатиладиган пахта толаси х^исобланиб, 
ундан майин газламалар тайёрланади. Поясида тола х,осил 
циладиган усимликлар толаси пахта толасига нисбатан дагал 
булганлиги сабабли ундан уй жи\озларида ишлатиладиган 
дарал газламалар, цоп, цанор, арцон ва шунга ухшаш \ а р
хил мах^сулотлар тайёрлаш учун ишлатилади.
Бундан тацщари, бу усимликларнинг урурида 18—42 ф о­
из мой булади. Усимлик мойи озиц-овцатда, техникада, лок- 
бута^ саноатида, совун тайёрлашда ва боища мацсадларда 
ишлатилади. Шунинг учун бу усимликларнинг халк хужали- 
гидаги а\амияти бекиёс х^исобланади (2,9).
6 .2 . Х^осилни уриш ва бирламчи ишлов
берншга тайёрлаш
Канопни j?3 вацтида нобуд дилмай йигиштириб олиш, 
поя ва урур х^осилини оширишда му\им ах1амиятга эга. Ка- 
ноп кукпоя ва урурлик поя олиш мацсадида турли вацтларда 
Уриб-йигилади. Кукпоядан, асосан, толали нустлоцни а ж р а ­
тиш кузда тутилади. Янги Урилган ва дарх^ол пустлори оли- 
надиган каноп поялари кукпоя деб аталади. Шундай поядан 
ажратиб олинган пустлод кук пустлоц х^исобланади.
Кукпоя умун экилган каноп экинининг х^осили техник 
етилиш даврида йириштирилади. Чунки бу давр усимликда 
сифатли тола энг куп пайт булади. Усимликшунослик илмий 
текшириш института олимларининг кузатишларига Караган­
да, аьло сифатли тола олиш учун канопни ёппасига гулла- 
ган ва дастлабки чаноцлари цорая бошлаган пайтда 
й и р и ш

тириш керак. Каноп поясини етилган-етилмаганлигига цараб, 
танлаб уриш ва уни цисда муддат ичида йигаштириб олиш 
лозим. Каноп поялари Ж Л К -2,1 машинасида ёки 
1
$ л урод 
билан ер бетидан 5 см цолдириб урилади. Урилган поялар 
йуронлиги ва буйига ^араб хилланади, сунгра диаметри 12—
14 см.ли борлар тарзида ингичка поялар билан икки жойи-


дан борланади. Борлаш олдидан пояларнинг тагини ерга 
уриб, текислаб олиш керак. Х,ар 10—12 борни тик \олда 
бир-бирига суяб цуритишга цуйилади. Улар цулаб кетмасли- 
ги учун тагини кенгроц цилиб, учлари суялади. Канон поя- 
лар 15—20 кунда цурийди. Цуриган поялар навларга ажра- 
тилиб, каноп заводига топширилади.
Пояларнинг цуриганлигини билиш учун уларни эгиб 
кУриш керак. Поя эгилмай синиб кетса, цуриган ва намлиги 
кондиция талабигача камайган булади. Х,озирги вацтда завод- 
ларга кукпоянинг узи топширилмай, кук пустлоцни топши- 
риш усули кенг цулланилмоцда. Кук пустлоцни кукпоядан 
даланинг узида ажратилади ва шу ерда цуритилади.
Урурлик каноп поя пастки цисмидаги уч-турт чаноц пи- 
шиб етилиши биланоц йигаштира бошланади. 1\олган пишиб 
етилмаган чаноцлар каноппоя урилгандан кейин \а м пиша- 
веради. Урурлик каноп хрсилини йириштиришдан олдин ка- 
сал теккан усимликлар, калта \амда зарнечак тушган поя­
лар юлиб олинади.
Урилган каноп поялар 12—15 см.дан цилиб борланади. 
Бундай борлар тез цурийди ва уларни янчиш осон булади. 
Уриш, бойлаш ва тиккайтириб цуритиш тартиби кукпоя 
олиш учун экилган канопдаги каби булади (9).
\а в о очиц ва цуруц кунлари уруклик канон тахминан 
20 кунда цурийди. Ш у вацт ичида чаноцларнинг купи пи­
шиб етилади. Цуриган каноп поя янчилади ва уруш олина­
ди. Янчилган поялар стандарт намунага асосан (йуронлиги, 
узунлиги ва ранги буйича) навларга ажратилиб заводга топ­
ширилади.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish