Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

1-вазифа.
Бунинг учун бир цатор катталикдаги ралвир- 
лардан фойдаланилади. Бу цуйидагича амалга оширилади'. 
1 мм рал пир ва уни остидан майда донларга мулжалланган 
(бурдой учун 1,7x20, жавдар учун 1,4x20, арпа учун 2,2x20 
мм) галвирлар туплами устидан цопцоц билан ёпилади. Рал- 
вирлар устма-уст ^уйилганда чузинчоц тешиклари бир-бирига


турри келиши керак. Элаш ц^лда ёки механик усулда амал­
га оширилади. Кулда бир текис элаш тавсия этилади. Элаш 
кенглиги 10 см.дан ортмаслиги керак.
Х,ар бир элакдаги аницлаш тахтасига тукилиб, кулда 
ажратилади. Бетона ва донли аралашма цисмларига були- 
нади. Ажратилган фракциялар тортилиб, уларнинг мицдори 
аницланади. Бунда 0,1 фоиз аницликда олинади хамда цу- 
йидаги формуладан аницланади:
__ Г, 100%
X
—---------- >
т
б у ерда:
T j—аралаш ма ф ракцияси;
Т —доп окирлигининг уртача курсаткичи.
Металл аралашмаларили аницлаш учун 1 кг дон текис 
жойга тукилади, цалинлиги 0,5 см б^лиши керак. Металл 
аралашмаларини магнит ёрдамида 3 марта к^ндалангига юр- 
гизиб тозаланади. Х,ар юргизилганда магнит темирдан тоза- 
ланади. Магнитни \а р томонлама бурдой сочмасининг ичида 
юргизиш керак. Шундан сунг металлар 0,001 г аницликда 
тортилиб, унинг орирлиги мг билан 1 кг донга тацсимлана- 
ди.
1-жадвал
Бурдой ва бошца донларнинг ифлосланиш
кондициясини ^исоблаш
Фракциялнр- 
нинг номи
Орирлиги,
гр
Таркиби, гр
Таркиби,
фоиз
Ортиц-
часи
Ьаницлаш
2-ани^лаш
З-Уртачп
Озиц-овцат, фураж, техник дон тупламларидаги ара- 
лашмаларнинг фоиз мивдорига доимий ифлосланиш дейила- 
ди. Дон ифлосланишига цараб икки турга булинади:
1-турда утлар ypyFH 
1
$шилиб ифлосланади;
2-турда бонща донларнинг урури цушилиб ифлосланади. 
Х,ар бир доннинг ифлосланганлиги ёки ифлосланмаган-
лигини аницлаш, унинг сифатини бах1олашда шартли зарури- 
ят \исобланади. Дондан мах^сулот тайёрлашда х аР бир тун- 
ламнинг бетона ут урути билан ифлосланмаганлигини аниц-
139


лаш унинг сифатига маълум даражада таъсир курсатади. 
Шунинг учун ифлосланишнинг таркибини билиш, туркум- 
лашни тартибга солиш му\им а\амиятга эга.
Боинга аралашмалар:
1. Минерал аралашма (тупро^-дум);
2. Органик аралашма (усимлик цисми);
3. Махсус х^исобга олинадиган аралашмалар (темир ва 
тош);
4. Ёввойи ^тларнинг у руга;
5. Бузилган навлар (чириган пукак), босилган, кумир- 
ланган, мита тушган ва бонщалар;
6. Зарарли аралашмалар, касаллик ва зараркунандалар.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish