Банк активлари, уларнинг моҳияти ва таркиби


- жадвал Тижорат банк бўйича рискка тортилган активларни ҳисоблаш



Download 121 Kb.
bet3/6
Sana24.02.2022
Hajmi121 Kb.
#199738
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1355566841 41029

8 - жадвал
Тижорат банк бўйича рискка тортилган активларни ҳисоблаш

Кўрсаткичлар

риск 0%

риск 20%

риск 50%

риск 100%

Активлар





1. Нақд пуллар ва бошка касса ҳужжатлари

683502




2. М.Бнинг Ностро корсчетидан олиши лозим активлар

5928150




3. М.Бнинг мажбурий резервлар счетидан олиши лозим активлар

237544




4. Бошқа банклардан олинадиган активлар





5. Корсчет Ностро

1678797

1020766



6. Хазина векселлари

246








300970

7. Қ имматбаҳо металлар



447943


8. Сотиб олинган векселлар





9. Бошқа банкларга берилган кредитлар


3990879



10. 1 синф таъминотга эга бўлган кредитлар




4611503

11. Таъкинланган кредитлар




39544

12. Суд жараёнидаги кредитлар




358490

13. Инвестициялар




2878040

14. Банк биноси ва аслаҳалар




2149420

15. Бошқа активлар





Жами активлар

8528239

40929745

447943

1033796

16. Берилган гаров ва кафолатлар





17. Аккредитивлар



207181

38515

18. Жами балансдан ташқари счетлар



207181

38515

19. Жами активлар

8528239

40929745

655124

10376482

20. Жами рискли активлар


8185949

327562

10376482

21. Жами рискни инобатга олгандаги активлар




18889993

Ҳозирги вақтда ривожланган мамлакатларнинг банк амалиётида активларнинг сифатини аниқлашнинг асосий мезони бўлиб рискка тортилган активларнинг капиталга нисбати майдонга чиқаётир ва шунга асосан банклар рейтинги белгиланади. Рейтинг беш типдаги баҳолар туркумига эга.


1 рейтинг (кучли).
Агар тортилган активларнинг акционер капиталига нисбати 5 фоиздан ошмаса, баъзи ҳолларда бу нисбат 5 фоизлик чегарадан озроқ ошса ҳам, агар банкнинг иқтисодий шароити бақувват бўлса ва бошқарув органлари ўзларининг муаммоли кредитлар билан ишлашда билимдонлигини кўрсатса, бу активни кучли активлар сифатида келтириш мумкин.
2 рейтинг (қониқарли).
Резервнинг ўртача тортилган миқдори жами капиталга нисбатан 15 % дан юқори бўлмаслиги лозим. Бу ҳолда ҳам ссудалар бўйича муаммолар бўлмаса, банкнинг кредит сиёсати талаб даражасида олиб борилса шу гуруҳга киритиш мумкин.
3 рейтинг (ўртача).
Тортилган активлар жами капиталнинг 30 фоизидан ошмаслиги керак.
4 рейтинг (муаммоли)
Тортилган активлар жами капиталнинг 50 фоизидан ошмаслиги керак.
5 рейтинг (қониқарсиз).
Тортилган активлар жами капиталнинг 50 фоизидан ошган ҳолда қўлланилади.
Даромад келтиришга қараб банк активлари: даромад келтирувчи ва даромад келтирмайдиган активларга бўлинади.
Даромад келтирувчи активларга қуйидагилар киради:
а) Барча берилган кредитлар (жумладан банклараро кредитлар)
б) инвестициялар (ўзиники)
в) хазина векселлари
г) давлат облигациялари
д) қимматли қоғозлар.
Даромад келтирмайдиган активларга қуйидагилар киради:
а) пул активлари гуруҳи
б) асосий воситалар
в) капитал ҳаражатлар
г) барча моддий активлар ва бошқа активлар
д) номоддий активлар киради.
2 гуруҳ активларига банк фаолиятида катта эътибор берилиши лозим. Чунки бу гуруҳда активларни сифатини пасайтирувчи активлар, муддати кечиктирилган, фоизсиз ссудалар, муддати ўтган ссудалар ва фоизлар тўланмаган ижара ва бошқалар бўлиши мумкин. Активларнинг мақсадга мувофиқ жойлашиши бўйича умумий кўрсаткич - даромад келтирувчи активларнинг умумий активлар суммасига нисбати орқали аниқланади. Тижорат банкларининг даромад келтирувчи асосий активлари - мижозларга берилган кредитлардир. Банкларнинг иккинчи даромад келтирувчи актив тури - давлатнинг қисқа муддатли облигациялари (ДҚМО) га жалб қилинган банклараро кредитлар ва инвестициялар кичик салмоқни ташкил қилади.
Муддати ўтган активларнинг салмоғи умумий активлар ҳажмидан 3 фоиздан ошмаслиги лозим.
Агар бу активлар миқдори 2 ва ундан ортиқ марта ўрнатилган нормадан кўп бўлса, банк фаолияти жуда муаммоли, унинг кредит сиёсати жуда заиф деб баҳоланади.

Download 121 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish