Шундай қилиб, плита 3 устига ўрнатилган стойка 2 ни
ва унинг
тепасидаги плитани алмаштириш ҳисобига мазкур стенддан турли хил
двигателларнинг тирсакли валида ўчрайдиган нуқсонларни аниқлаш мумкин.
Маълумки, таъмирланадиган тирсакли валларнинг нуқсонларини
аниқлаш таъмирлаш технологик жараёнининг
асосий боперацияларидан
биридир. Бу бидрацияда нуқсонларни аниқлаш учун бир қанча усуллар
мавжуд бўлиб, улар таъмирлаш корхоналарининг йўналишига мос ҳолда кенг
қўлланилади.
Шулардан бири дефоктоскопия нуқсонларнинг таркибий қисми бўлиб,
яширин (кўринмайдиган) нуқсонларни (микро, макро ёриқликлар,
бўшлиқлар, якорь, ғалтак урамларидаги узилиш ёки қисқа туташиш, магнит
майдонининг кучсизланиши ва бошқалар) аниқлашда кенг қўлланилади.
Дефоктоскопиялашда яширин нуқсонлар қурилма, прибор,
мослама ва
бошқалар ёрдамида текшириб кўриб топилади.
Яширин нуқсонларни аниқлашнинг қўйидаги усуллари мавжуд:
механик, гидравлик, пневматик, люминицент, магнит, электрик, ультратовуш
ва бошқалар. Буларнинг ичида энг самарали усул ультратовуш
дефоктоскопиясидир.
Таклиф этилаётган дефоктоскопия ёрдамида
асосан тирсакли
валларнинг яширин нуқсонларини топиш мақсадида фойдаланилади.
Кўрилаётган дефоктоскопия хронизатор 1, генератор 2, ёйувчи
генератор 3, ивеза нурлаткич изловчи 4, қабул қилувчи трант 5, осциллограф
6 ва синаладиган деталь 7 дан иборат. Унинг тузилиши 1-расмда келтирилган
(ёки 3-листга қаранг).
Таклиф этилаётган дефоктоскопионда тебраниш амплитудаларининг
импульслари қўлланилади. Бу усулда
ишлайдиган дефоктоскопнинг
принципиал схемаси 3.1-расмда келтирилган бўлиб, пьезонурлатгич изловчи
4 ультратовуш тўлқинини деталга ҳар хил йўналтириш мумкин.
Пьезонурлитгичдан юборилган импульс деталнинг тубидан синиб қайтади ва
қайтган импульс осциллограф экранига бориб унда сигнал сифатида
кўрилади. Пьезонурлатгичга нуқсондан қайтган
акс садо маълум
электросигнал қайтади ва у кучайиб осциллограф экранига график сифатида
тасвирланади, агар синаладиган деталда яширин нуқсон бўлмаса, у ҳолда
пьезоизлагичда сигнал импульс нолга тенг бўлади ап осциллографда тўғри
чизиқ сифатида кўринади.
Дефектоскопия қўйидагича ишлайди: генератор 2, хронизатор 1
белгиланган частота f импульсни ҳосил қилади ва пьезонурлатгич изловчини
ўйғотади. Нурланган изловчи ультратовуш тўлқин «а» юза орқали деталга
сингдириб юборилади. Импульслар деталь тупига етиб қабул қилувчи
пластинкага қайтади ва кучланиш импульсига айланиб, қабул қилувчи тракт
5 орқали осциллограф 6 га ички юзадан (ИЮ) сигнал қайтиб боради. Ёйувчи
генератор 3 осциллограф экранига сигналнинг «И» кўринишини беради.
Импульс генератор 2 қўшилиши билан осциллограф экранида бошланғич
сигнал «б» вертикал пик сифатида кўринади, деталда яширин нуқсон мавжуд
бўлса осциллограф экранида импульс ИЮ пик сифатида кўринади.
Экрандаги Б ва ИЮ орасидаги масофа ва деталь қалинлигига пропорционал
масофа эса, нуқсоннинг қанча чуқурликда ётганлигини ифодалайди.
Шундай қилиб, таклиф этилаётган ускуна ёрдамида
двигатель
блокларининг, блок коллакларининг, тирсакли вал ва бошқаларнинг яширин
нуқсонларини аниқлаш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: