Бакалавр таълим йўналиши


Тирсакли вал элементлари улчамларининг нисбати



Download 389,8 Kb.
Pdf ko'rish
bet10/15
Sana18.04.2022
Hajmi389,8 Kb.
#561948
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
kejs kombajnlari dvigatelining tirsakli validagi nuqsonlarni aniqlash va ularni tiklash

3.4. Тирсакли вал элементлари улчамларининг нисбати
1. Ёндош ўзак подшипникларининг оралиғидаги масофа. 
(1,10…1,4)·Д=1,10·114=125,4 мм. 
2. Ўзак бўйинларининг диаметри, мм 
(0,7….0,9) ·Д=d
к.ш.
=0,9·Д=0,85·114=96,9 мм. 
3. Ўзак бўйиларининг узунлиги, мм. 
-оралиқ 


(0,45…0,6) d
к.ш.
=0,45·97,0=43,6 мм; 
-чекка ёки ўрта 
(0,7…0,85) d
к.ш.
=0,7·97,0=67,9 мм. 
4. Шатун бўйинларининг диаметри, мм. 
d
ш.ш.
= (0,64…0,75) ·Д=0,66·114=75,2 мм. 
5. Шатун бўйинларининг узунлиги, мм. 
(0,7…1,0) · d
ш.ш.
=0,7·75,2=52,6 мм. 
6. Шеканинг қалинлиги, мм. 
(0,20…0,35) d
ш.ш. 
=0,2 · 75,2=15,51 мм. 
7. Шеканинг кенглиги, мм. 
(1,5…2,0) d
ш.ш. 
=1,5 ·75,2=112,8 мм. 
8. Радиуслар
(0,07…0,1) d
ш.ш. 
= 0,07 · 75,2=5,56 мм. 
ёки камида 2-3 мм.
бу ерда: Д-цилиндр диаметри, мм. 
Шундай қилиб, цилиндр диаметрига мос ҳолда тирсакли валнинг 
ўлчамлари нисбатлари аниқланди. 
3.5. Кривошип – шатун механизмида техник хизмат кўрсатиш. 
Двигателлардан 
фойдаланиш 
жараёнида 
деталлари 
ейилади, 
маҳкамлаш ва ростланишлар бузилади, деталларнинг юзасида қурум пайдо 
бўлади. Буларнинг барчаси аста-секин двигателнинг ишлаш кўрсаткичларини 
пасайтиради. 
Кривошип – шатун механизмининг ишлаши бузилиши натижасида 
пайдо бўладиган двигателларнинг асосий носозликлари: қувватнинг 
камайиши, двигателнинг қизиб кетиши, ёнилғи сарфининг ошиши, мойлаш 
системасидаги мой босимининг камайиши, поршень ва бармоқларнинг 
таққиллаши, сувнинг цилиндрга ёки картерга ўтиши ва бошқалар. 


Кривошип – шатун механизми (КШМ) нинг техник ҳолатини баҳолаш 
двигателларни юкланиш билан ишлаган пайтида кузатиш билан бошланади. 
Ташқи кузатиш натижасида цилиндр блоки, каллагида учрайдиган 
яроқликларни, суюқлик оқадиган жойларни аниқлайди. Двигателларнинг ҳар 
хил режимида эшитиш натижасида поршень ва бармоқдаги тақиллашлар, 
тирсакли валнинг ўзак ва шатун подшипникларидаги тақиқлашлар 
аниқланади. 
Ички ёнув двигателлари қувватининг асосий пасайиши сабаблари 
цилиндрларнинг ейилиши натижасида кузатиладиган компресснинг 
камайиши. 
Цилиндрлар асосан юқори қисмдан ейилади. Поршень бармоқларида 
радиал қалинлиги ейилади. 
Ҳалқанинг ейилиши порщень каналларидаги қулф тирқишининг 
ошишига олиб келади. Бу ҳолда ҳалқанинг компресс бериш хусусияти 
йўқолади ва двигатель қувватининг тушушича олиб келади. 
Цилиндрларнинг, поршенларнинг, поршень ҳалқаларининг, тирсакли 
вал бўйинларининг катта миқдорда ейилиши тақиллашга олиб келади ва 
унинг натижасида КШМ нинг носозлигини аниқлаш мумкин. 
Бармоқнинг, поршень ва ҳалқаларнинг тақиллаши уларнинг цилиндр 
ичида ҳаракатланиши зонасида яхши эшитилади. 
Тирсакли валларнинг ейилган подшипниклари сўлиқ овоз чикаради. 
Ейилган гильзалар янаги таъмирлаш улчамига механик ишлов йўли 
билан таъмирланади. 
Цилиндр диаметрига мос ҳолда поршень ва поршень бармоқлари 
танланади. 
Тирсакли валлар янаги таъмирлаш ўлчамига йўналгандан кейин 
вкладишлар танланади. Тирсакли валларнинг подшипникларидаги тирқиш 
одатда 0,03…,15 мм оралиқда ётади. Тирсакли вал шатун ва ўзак 


бўйинларидаги болтлар диномаметрик ключлар ёрдамида ҳар бир двигатель 
учун белгиланган қаттиқликда маҳкамланади. 
Шундай қилиб, юқоридаги тадбирларни бажариш натижасида цилиндр 
– поршень гурухининг узоқ вақт ишланишини таъминлаш мумкин. 



Download 389,8 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish