Bajardi: 312-18 guruh talabasi Odilov Ibrohimjon Tekshirdi: Raxmanov Asqar



Download 57,85 Kb.
bet1/2
Sana07.07.2022
Hajmi57,85 Kb.
#755856
  1   2
Bog'liq
tizimli.d. mustaqil ish.Odilov


O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI AXBOROT TEXNOLOGIYALARI VA KOMUNIKATSIYALARINI RIVOJLANTIRISH VAZIRLIGI



Muhammad Al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologiyalari universiteti

Tizimli dasturlash fanidan

MUSTAQIL ISH

Bajardi: 312-18 guruh talabasi
Odilov Ibrohimjon
Tekshirdi: Raxmanov Asqar
Toshkent -2022

Маъруза: Формал тил ва грамматикалар
Режа:
1. Формал тил ва грамматикалар
2. Белгилар занжири ва улар устидаги амаллар.
Формал тил – бу сузлардан ташкил топган гапларнинг тупламидир (каторлар).
Катор – бу чекланган узунликдаги белгилар кетма-кетлигидир (белгилар бири биридан кейин ёзилган). Ушбу белгиларнинг хар бири аввалдан берилган алфавитнинг булаги хисобланади. Алфавит – белгиларнинг ёки литераларнинг буш булмаган тугалланган туплами булиб, улар ёрдамида каторларни куриш мумкин. Формал тилда каторлардан гаплар курилади ва бу каторлар белгилар занжири деб аталади.
Изох: Формал тилни берилиши учун унинг алфавит ива формал граматикасини курсатиш зарур. Формал грамматика – каторлар тупламини ифодалаш учун керак буладиган коидалар тизимидир (белгиларнинг тугалланган кетма-кетлиги). Уз навбатида каторлар гапларни ташкил этади ва х.к. Бундай каторлар туплами тилни ташкил этади. Тил кандайдир формал грамматика билан ифодаланади деб хисобласак, грамматика тилни юзага келтиради. Фараз килайлик алфавит бу ={0, 1} булсин. Ушбу алфавитдан 01001 катор ташкил этилсин. Занжирдаги белгилар сони занжирнинг узунлиги m деб аталади (белгиларнинг мос тушишига богликсиз равишда). Буш занжир деб узунлиги m=0 булган занжир аталади. У .. ёки .. белгиланади.
Белги алфавитда аникланган каторлар тупламини англатади. ..={0,1,01,10,101,110,..}. Буш туплам ихтиёрий тупламга киради. L алфавитнинг формал тили .. дебкандайдир ихтиёрий.. . кисмтупламга айтилади. Знак .. разница с .. в одном символе. .. не включает в сея пустую строку. Хар бир формал тил гаплари кандайдир коидалардан келиб чиккан холда тузилади. Бу коидалар тилнинг синтаксисини ташкил этади. Формал тилнинг муаммоларидан бири тил синтаксисини ифодалашдан иборатдир. Мазмуни: агар тиллар куп булмаган тугалланган гаплардан ташкил топган булганларида эди, у холда уларни санаб чикиш мумкин булар эди ва конструкцияларнинг тугрилиги ущбу тупламга тегишли ёки тегишли эмаслиги билан текширилар эди. Лекин мумкин булган гаплар сони шунчалик купки, уларни санаб чикишнинг сира иложи йук. Шунинг учун тиллар синтаксисини ифодаловчи махсус –метатиллар (тиллар устида тиллар) мавжуд. Ушбу тилда тил конструкциясини тугрилигини аникловчи коидалар тизимини ифодаланади.
Грамматика – тил синтаксисини коидалари тупламидир. Грамматика икки хил куринишда булиши мумкин:
• Тугилувчи ;
• Англовчи .
Тугилувчи грамматика тугри гаплар ташкил этишни процедурасини бошлангич белигидан бошлаб ифодалайди. Англовчи грамматика эса аник конструкцияни аник тилга тегишли эканлигини англаш жараёнини ифодалайди.(занжирдан бошлангич белгигача).
Изох: Бу грамматикалар харакат йуналиши жихатидан фаркланадилар. Тугилувчи грамматикага мисол куриб чикамиз. Бу процедура рус тилини кесилган булаги куринишини эслатади. Грамматика объектлари: гап аъзолари, гап булаклари.
Белгиланиши:
ПР- предложение –гап
П – подлежащее- эга
С – сказуемое – кесим
ИС – имя существительное – от исми
М – местоимение - олмош
ГФ – глагольная форма – глагол куриниши

Download 57,85 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish