Бадиий ижодиёт маркази


«Ха дурса, дурса, дурса.»



Download 8,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/61
Sana13.07.2022
Hajmi8,91 Mb.
#792974
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   61
Bog'liq
folklor togaragi oquv qollanmasi

«Ха дурса, дурса, дурса.» 
(Эркаланма қўшиқлар туркумидан) 
Ҳа дурса, дурса, дурса, 
Отим бозорга борса. 
Сабзи, пиѐз келтирса, 
Онаси пазанда бўлса. 
Ҳа дурса, дурса, дурса 
Отаси бозорга борса. 
Ширмойи нон келтирса, 
Боласи хўранда бўлса. 


19 
10. Лапарларни ёд олиш ва ижро этиш қоидалари.
 
Ўзбек тўй-маросим қўшиқларида лапар муҳим ўрин эгаллайди. Лапарлар 
бошқа қўшиқлардан воқеабандлиги, рақсбоп куйга эга бўлиши ҳамда диалог 
шаклида икки қўшиқчи томонидан ижро этилиши билан ажралиб туради. 
Лапарлар асосан ишқ-муҳаббат, ҳазил, рўзғордаги тотувсизлик, ота-оналарнинг 
фарзандлари билан бўлган муносабатлари кабилар баъзан енгил, баъзан аччиқ 
кулгу орқали акс эттирилади. Лапар қўшиқ сифатида асосан кичик диапазонли, 
шакли тузилиш жиҳатидан икки қисмли бўлади.
Катта ашула- 
оғзаки анъанадаги профессионал мусиқанинг йирик 
шаклидаги ашула жанридир. Патнус ѐки тарелкани резонатор каби 
ишлатилгани учун уни халқ орасида ―Патнусаки ашула‖ деб ҳам аташади. 
Катта ашула, асосан, икки баъзан уч-тўрт ўқувчи томонидан созлар жўрисиз 
ижро этилади.катта ашула жанри асосан Фарғона водийси ва Тошкент 
вилоятида кенг тарқалган. 
Ашула- 
лирик характердаги жанр бўлиб, методик-интонацион ривожи
метро-ритмик, шакли ва ҳажми мураккабдир. Ашулада қўшиқларга нисбатан 
ритмик шакл эркин куй ривожланиши ва диапазони кенгдир. Ашулалар лирик 
ғазал ѐки халқ сўзларидан ташкил топади. Фалсафий маъноли фикрга эга 
бўлган, шунингдек, алам ва ҳасратни ифодаловчи мазмун кўпроқ ашула мвзуси 
учун хосдир.
 
Эртa билaн турaмaн 
 
Эртa билaн турaмaн, нaҳoри нaштa-ѐ, нaҳoри нaштa, 
Ўнг қўлимдa игнaю, тиззaмдa кaштa-ѐ, тиззaмдa кaштa. 
Бoриб aйтинг ўшa қaлaми қoшгa-ѐ, қaлaми қoшгa, 
Ҳo, бoрaверaди-келaверaди, ваъдaси бoшқa-ѐ, ваъдaси бoшқa. 
Эй нoзли ѐрим, кўзи xумoрим, 
Меҳр билaн менгa қaрaнг, вaфoли ѐрим-o, вaфoли ѐрим. 
Ўйингa тушгaн укaмнинг нoзи чирoйли-гa, нoзи чирoйли, 
Ўнг юзигa ярaшгaн ҳoли чирoйли-гa, ҳoли чирoйли. 
Ўнг юзигa ярaшгaн ҳoли бўлсaчи-ѐ, ҳoли бўлсaчи, 
Ҳo, сaвлaтигa ярaшгaн ѐри бўлсaчи-ѐ, ѐри бўлсaчи. 
Ей нoзли ѐрим, кўзи xумoрим, 
Меҳр билaн менгa қaрaнг, вaфoли ѐрим-o, вaфoли ѐрим. 

Download 8,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish