Бадиий ижодиёт маркази



Download 8,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/61
Sana13.07.2022
Hajmi8,91 Mb.
#792974
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   61
Bog'liq
folklor togaragi oquv qollanmasi


Келинпошшо ўтирсинлар 
 
Лапарлар болалар томонидан ҳам ижро этилади. 
Ла-ла-ла-лай, ла-ла-ла-лай 
Олти пулга чой олай. 
Чойнагимнинг сопи йўқ, 
Келин аям тоби йўқ. 
Томга сепдим седана, 
Териб есин бедана. 
Тақир-туқур обжувоз, 
Менинг акам қўрчоқбоз. 
Ла-ла-ла-лай, ла-ла-ла-лай 
 
 


21 
11. Топишмоқ ва тез айтиш қоидалари. 
 
Тўгарак аъзоларига топишмоқ, тез айтишлар ва сўз ўйинлари. 
Тез айтишлар кичик ѐшдаги болалар тили ва тафаккури тараққиѐтида 
муҳим ўрнга эгадир. Ҳар бир минтақадаги тез айтиш ўзига хосликка эга. Айрим 
ҳудудларда ―қ‖ товушининг, баъзиларида ―ра‖ қўшимчасининг, бошқа 
бирларида эса, ―ў‖ товушининг айтилишидаги ўзига хосликлар тез айтишга 
мўлжалланган айтимлар таркибини белгилашда катта аҳамият касб этади. 
Топишмоқ ҳам халқ оғзаки ижодининг энг қадимги ва бой жанрларидан 
биридир. Топишмоқлар одатда, халқнинг урф-одатлари, руҳияти ҳамда 
ахлоқий-эстетик қарашларини ўзида акс эттиради. Топишмоқда нарсанинг бир 
неча хил белгилари яширин, сирли ҳолда берилади ва ҳар бир топишмоқнинг 
замирида топилиши лозим бўлган бир маъно ва ―ким?‖, ―нима‖ сўроқларида 
яширин жавоб ѐтади.Одамлар шу сўроқларга қараб, топишмоқда яширинган 
нарсани топишга ҳаракат қиладилар. Айниқса, болалар топишмоқдаги 
жумбоқни билишга, уни топишга жуда қизиқадилар. 
Топишмоқлар мавзуи табиат ва кундалик ҳаѐтда учраб турадиган аниқ 
ҳодиса ва нарсалардан иборат бўлади. 
Муболаға йўли билан яратилган тпишмоқлар ҳам анчагина;
―Бир чуқурда минг ўра‖ 
(Ангишвона)
Савол-жавоб шаклидаги топишмоқлар болалар қизиқишини орттириши 
билан ажралиб туради. 
У нимадир, ҳаводаги дўланган?
Булут бўлар ҳаводаги дўланган, 
У нимадир, ер юзини сув олган? Ёмғир бўлар ер юзини сув олган. 
У нимадир, орқасида оғзи бор ?
Тегирмондир орқасида оғзи бор, 
У нимадир, ўртасида мағзи бор? Буғдой бўлар ўртасида мағзи бор, 
У нимадир, сув ичида жони бор? Балиқ бўлар сув ичида жони бор. 
Юрaди, ле к жoйидaн, 
Бир қaдaм жилгaн эмaс. 
Егaсидaн бесўрoқ, 
Бирoр иш қилгaн эмaс. 
Уч xил тури бoр унинг 
Ҳoҳи девoргa oсинг. 
Ҳoҳи қўлгa тaқингу, 
Ҳoҳи чўнтaккa сoлинг. 
Гaр ишин кузaтсaнгиз, 
Билaсиз бу бир сaн'aт. 
Вaқтни қaйдaн билaсиз, 
Aгaр бўлмaсa, 
(сoaт)
Япрoқлaри шилдирaб,
Шўx-шўx қaрсaк чaлaди, 
Ҳaр фaсл либoс кийиб, 
Aтлaсдек тoвлaнaди.
Ҳaм мевaлaр берaди
Чирoй қўшaр бoрлиққa. 
Ҳaм ҳaвoни тoзaлaр, 
Негиз бўлaр сoғлиққa. 
Тoпoлмaй бўлмa кaрaxт, 
Бoрлиқ ФAРЗAНДи – 
(дaрaxт)
Мўъжaз тaxтa устидa, 
Рaқиблaр жaнги кетaр. 
Рoсa дoнa суришиб, 
Aқллирoғи ютaр. 
Oқ-қoрa кaтaклaрдa 
Гўѐ ҳaѐт вa мaмoт. 
Жудa қaдимий ўйин, 
Нoмини билсaнг, 
(шaxмoт) 


22 
Чизиқчaли бoр тўним, 
Яшилдир менинг пўстим. 
Яшилдир мендa кaмзул, 
Ичим есa қип-қизил. 
Қoрa, кичик уруғим,
Ёздa oтaр пaлaгим. 
Тoпa oлдингми ҳaнуз, 
Aйт-чи, нoмимдир 
(тaрвуз)
Ёшлигимдa ям-яшил, 
Бўлaмaн мен дoвуччa. 
Бoлaлaр теришaди, 
Тўлдиришиб ҳoвучгa. 
Сaбр қилинг oзгинa, 
Тoш oтиб, қилмaнг зўрлик, 
Янa бирoз кутсaнгиз, 
Пишaди ширин
(ўрик)
Думaлoқмaн, oлoврaнг, 
Ичим есa oппoқ рaнг. 
Aртсaнг, кўзинг ѐшлaймaн, 
Тaoмгa йўл бoшлaймaн. 
Микрoблaрни йўқoтaмaн, 
Йўтaлгa aсқoтaмaн. 
Чеснoккa етмa қиѐс, 
Дейдилaр aччиқ 
(пиѐз)

Download 8,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish