Б. Т. Салимов, Б. Б. Салимов



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/52
Sana05.04.2023
Hajmi1,65 Mb.
#925269
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   52
Bog'liq
2594-Текст статьи-6966-1-10-20200711

хк
P

ХК
СФ

бу ерда: СФ – соф фойда; ХК – хусусий капиталнинг ўртача йиллик 
қиймати. 

Агар, кичик бизнес ривожланиб, акционерлик жамиятига айланса, у 
ҳолда корхона самарадорлиги бозор кўрсаткичи билан баҳоланиши мумкин. 
МОА
ИАД
СФ
А
Ф


/

бу ерда:
Ф/А – фойда / акция нисбати; 
ИАД – имтиѐзли акцияга тўланган дивидентлар; 
МОА – муомаладаги оддий акциялар. 
Бу формула муомалага чиқарилган ҳар бир дона акцияга қанча сўм фойда 
тўғри келишини кўрсатади. Муомаладаги акциялар жами чиқарилган 
акциялардан корхона портфелидаги хусусий акцияларни чегириб ташлаш 
орқали топилади. Агар корхонада имтиѐзли акциялар мавжуд бўлса, соф 
фойдадан имтиѐзли акцияларга тўланувчи, девидентлар чиқариб ташланади. 
Кичик саноат зонаси самарадорлигини аниқлашда қуйидаги формуладан 
фойдаланилган [86]. 


67 
)
(
об
осн
Н
Ф
Ф
Е
С
С
Т
У





бу ерда:
Т – ишлаб чиқарилган маҳсулот қиймати; 
С – товар маҳсулоти таннархи; 
Ф
осн
– асосий фондлар қиймати; 
Ф
об
– айлана фонд қиймати. 
Е
н
– фондларнинг иқтисодий фаоллигининг меъѐрий коэффиценти. 
Бу усулни қўллаш керакли маълумотларни олиш қийинчилиги билан 
боғлиқ ва шу сабабли ундан фойдаланиш чекланган. 
Фонд сиғими, бу бир бирлик ишлаб чиқарилган маҳсулотга тўғри келувчи 
асосий ишлаб чиқариш фондлари қиймати. 
Ф
i
– кичик саноат зонаси таркибидаги i- корхонанинг асосий ишлаб 
чиқариш фондлари қиймати. 
жми
махсулотха
илган
ишлабчикар
Зонабуйича
Q
д
аасосийфон
тзонабўйич
кичиксаноа
Ф
Ф
n
t
i
i
n
t
i
i
си
1







Фонд қайтими, бу бир бирлик асосий фонд қийматига тўғри келувчи 
ишлаб чиқарилган маҳсулот қиймати: 





n
t
i
i
n
t
i
i
кйа
Q
Ф
Ф
Q
i
– кичик саноат зонага қарашли, i – корхона томонидан ишлаб 
чиқарилган маҳсулот қиймати. 
Меҳнат унумдорлиги, бу маҳсулотни сотишдан тушган тушумнинг 
ишчилар сонига нисбати билан аниқланади ва у бир кишига тўғри келувчи 
ишлаб чиқарилган маҳсулот қийматини билдиради: 






n
t
i
i
n
t
i
i
ИС
жми
махсулотха
Q
МУ

бу ерда:
МУ – Зона бўйича меҳнат унумдорлиги; 
ИС
i
– i – корхонадаги ишчилар сони. 
Кичик саноат зоналарининг сифат кўрсаткичларига инновацион 
ривожланиш самарадорлигини киритиш мумкин. Бу ерда инновацияга 


68 
қилинган харажат ва инновацияни ишлаб чиқаришга жорий этиш ҳисобидан 
аввалги қўшимча маҳсулот қиймати аниқланади.
Агар зона таркибидаги i-қатнашчи томонидан инновацияга қилинган 
харажатни С
i
десак, q
i
– i – чи қатнашчининг инновацион фаолиятидан олинган 
маҳсулот ҳажми бўлса, кичик саноат зонаси бўйича инновацияга қилинган 
харажатнинг С қуйидагича ҳисоблаймиз: 
С=

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish