Б. Ш. Ризаев,Б. Б. Хасанов муҳандислик геологияси


 Ер ости сувларининг физикавий –химиявий хоссалари



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/52
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#170089
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   52
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

7.2. Ер ости сувларининг физикавий –химиявий хоссалари.
-
Физикавий хоссалари. Амалий масалаларни ҳал қилишда ер ости сувларининг қуйидаги
физикавий хоссалари ўрганилади: ҳарорати, ранги, ҳиди, мазаси, зичлиги.
-
Ер ости сувларнинг ҳарорати катта оралиқларда ўзгариб, манфий ҳароратдан, жуда юқори
иссиқликкача (100
0
С) ўзгариши мумкин. Ҳарорати буйича улар; жуда совуқ сувларга (ҳарорати
4
0
С дан паст), совуқ сувларга (ҳарорати 4-20
0
С), илиқ сувларга (ҳарорати 20-37
0
С), иссиқ
сувларга (ҳарорати 37-42
0
С) ва жуда иссиқ (термальнўй) сувларга (ҳарорати 42
0
С дан юқори)
бўлинади. Манфий ҳароратли ер ости сувлари доимий музгарчилик зонасида тарқалган. Иссиқ
ва термал сувлар, ҳаракатдаги вулқонлар ҳудудида тарқалган ва чуқур ер ости сувлари учун
характерлидир. Бошқа физикавий хоссалар ер ости сувининг ҳарорати ва таркибидаги эриган
моддаларнинг сифати ва миқдорига боғлиқдир.
4
0
С ҳароратдаги тоза сувнинг энг юқори зичлиги - 1г/см
3
га тенг. Унинг таркибидаги
минералларга қараб, зичлиги ҳам ўзгариши мумкин. Тоза оқар сувлар кам минераллашгани
бўлганлиги сабабли, зичлиги 1г/см
3
яқин. Минераллашган океан сувлари (35 г/л) зичлиги 1,03...
1,08 г/см
3
га тенг бўлса, шўр сувларники эса (300 – 360 г/л) –1,15... 1,22г/см
3
га тенг.
Тоза сув - рангсиз, мазасиз, ҳидсиздир. Сувнинг таркибида органик моддалар, темир оксидлари
сузиб юрувчи зарралар унинг рангини хиралаштиради, таъмини эса ёқимсиз қилади. Айниқса олтин
гугурт водородли сувдан айниган тухум ҳиди келади, карбонат ангидридли газ сувни мусаффо
қилса, кальций карбонат – сувга ёқимли маза киритади. Ош тузи сувни шўр килса, магний ва
сульфат натрий тузлари сувга аччиқ таьм киритади. Ҳамма тузлар сувнинг таркибида биргаликда
бўлса, таьми аччиқ - шўр бўлади. Сувга меёърдаги тозалик киритиш учун уларнинг миқдори 0,3 –
0,4г/л бўлгани кифоя қилади.

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish